Moje lično putovanje u dramom prožeto postojanje Gonzala Lire počelo je sredinom februara 2022, kada sam se pojavio u okviru panel diskusije koju je organizovao Džo Lorija iz Consortium Nevs (CN), u kojoj je bio britanski pisac Aleksandar Merkuris.
Bilo je to neposredno pre početka ruske „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini. Aleksandar i ja smo se kasnije pojavili na nekoliko panela koje je vodio CN kako bismo razgovarali o ratu u Ukrajini, a u razgovorima nakon emitovanja on je pomenuo čoveka koga je nazvao „Gonzo Lira“ i pitao da li ga pratim. Naznačio sam da nisam, a Aleksandar je odgovorio da bi trebalo, pošto „Gonzo“ živi u Harkovu i imam neke uvide iz prve ruke u sukob koji bi mi mogli biti zanimljivi. Aleksandar je pitao da li može da prosledi moje kontakt podatke Gonzo Liri, i ja sam pristao.
Moram priznati da nisam poslušao Aleksandrovu preporuku da pratim Gonza i da sam zaboravio na naš razgovor o gospodinu Liri kada me je, negde krajem marta, iznenada kontaktirao sam čovek i pitao da li bih pristao da budem intervjuisan od njega za svoj IouTube kanal. Brzo sam pretražio Google i pročitao nekoliko stavki o Gonzalu Liri, poznatom kao trener Red Pill, uključujući posebno neugodan članak koji je napisao Mark Hai iz The Daili Beast. Brzo sam odlučio da ako Gonzo čini da je The Daili Beast neprijatno, onda sam bio više nego srećan što sam ga intervjuisao.
Postavka za intervju, koji je održan 30. marta, bila je sama po sebi informativna. Aleksandrov kolega Aleks Kristoforu je pružao tehničku pomoć, a zbog problema sa povezivanjem zbog Gonzala koji je emitovao iz Harkova (bukvalno ratna zona), IouTube platformi nije bilo moguće pristupiti, i umesto toga smo prešli na Tvitter Spaces (pomalo ironičan izbor, s obzirom na moj kasnija trajna suspenzija).
Ali najzanimljiviji aspekt tehničkih diskusija pre intervjua bio je razgovor između Gonzala i gospodina Kristoforua o bezbednosti gospodina Lire. Osim očigledne realnosti emitovanja iz grada koji je napadnut (u to vreme su se u pozadini oglasile sirene za vazdušni napad), Gonzalo je izrazio jasnu zabrinutost da ga traži ukrajinska služba bezbednosti (SBU). Smatrao sam da možda emitovanje iz Harkova nije najmudrija odluka u ovim okolnostima, zabrinutost koju je ponovio i gospodin Kristoforu, ali je Gonzalo to odbacio. „Preduzimam mere predostrožnosti“, rekao je, bez daljeg objašnjenja.
Sesija na Tvitter Spaces-u je bila prijatna, Gonzalo je postavljao relevantna pitanja i, u pravom duhu novinara/intervjuera, dozvolio mi je da odgovorim bez ikakvih nepotrebnih komentara sa njegove strane – nešto što bi takozvani „profesionalni” novinari u mejnstrim medijima trebali da urade češće. Prema gospodinu Liri, njegovi sledbenici su to „dobro primljeni“.
Gonzo mi se ponovo obratio, 11. aprila, radi naknadnog intervjua na svom IouTube kanalu. Ovog puta, gospodin Kristoforu je bio uspešan u prevazilaženju tehničkih izazova oko geografske stvarnosti gospodina Lire, a intervju je prošao bez problema. Kada smo završili, Gonzo mi se zahvalio, au naknadnom razgovoru izneo je svoju zabrinutost da vlasti u Kijevu ne samo da nisu zadovoljne onim što je imao da kaže, već i da ga aktivno traže.
Gonzoov zakačeni tvit od 26. marta, u kojem je naveo imena osam ukrajinskih političara, novinara, disidenata i ličnosti za ljudska prava koji su ili ubijeni, uhapšeni ili nestali od izbijanja rata sa Rusijom, skočio je na mene . Zasmetala mi je ideja da smo upravo završili intervju uživo koji je trajao više od 77 minuta u vreme kada ukrajinska SBU, koja nesumnjivo poseduje značajne sajber veštine dovoljne da geolocira dugotrajno prisustvo na mreži, kao što je Jutjub emitovanje koje smo upravo završili – posebno u svetlu Gonzove sopstvene zabrinutosti, i to sam rekao.
Gonzalo Lira je bio fatalan u pogledu svoje budućnosti. „Znam rizike“, rekao je. „I preduzimam mere predostrožnosti.“
Gonzoov poslednji tvit je objavljen na njegovom nalogu (@realGonzaloLira, 54.400 pratilaca) u 7.07 ujutro 15. aprila 2022. „Novi Patrik Lankaster“, napisao je, misleći na ratnog dopisnika američke mornarice koji je postao veteran i koji je aktivno izveštavao sa linije fronta u regionu Donbasa na istoku Ukrajine. „Mora se gledati.“ „Samo se krivci plaše presude“, napisao je Gonzo u svojoj biografiji na Tviteru. „Samo lažovi treba da uguše istinu.” Gonzo je objavio izveštaj gospodina Lankastera na svom Telegram nalogu (preko 89.000 pretplatnika) u 7.16 ujutro. Objava je u vreme pisanja imala više od 130.000 pregleda.
„Ovde pričam o svemu što mi je na umu“, primetio je Gonzalo u svom uvodu u Telegram. „Neoštećen – i ako te to naljuti i tera da se nadaš da ću uskoro umreti, želim da znaš da nemam takvu želju za tobom.” Nijedan vojnik ne veruje da će on ili ona biti upucan dok metak ne pogodi kuću. I nijedan politički disident ili zagovornik slobode govora ne veruje da će on ili ona biti ućutkani dok im ne pokucaju na vrata. U nedelju, 17. aprila, primio sam telefonski poziv od producenta Džordža Galoveja Majka svih razgovora (MOAT). Gonzalo Lira je trebalo da se pojavi kao gost, a on je nestao. Džordž je želeo da zna da li sam se čuo sa Gonzalom. Nažalost, nisam. Istog dana, Mak Blumenthal i Esha Krishnasvami, pišući za The Graizone, objavili su članak pod naslovom „’Jedan izdajnik manje’: Zelenski nadgleda kampanju atentata, kidnapovanja i mučenja političke opozicije“ koji, u svjetlu Gonzalovog nestanka, nije bio samo blagovremeno ali duboko uznemirujuće. Pozivajući se na ratnu neophodnost, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je proglasio vanredno stanje i zabranio sve prave opozicione stranke (međutim, neonacističke stranke i organizacije su ostale netaknute.) „Aktivnosti tih političara usmerene na podele ili dosluhe neće uspeti, ali će dobiti oštar odgovor“, rekao je Zelenski. „Dok je zbrisao svoju opoziciju“, pisali su Blumental i Krišnasvami, „Zelenski je naredio neviđenu domaću propagandnu inicijativu da se nacionalizuju svi televizijski programi koji emituju vesti i da se svi kanali kombinuju u jedan 24-časovni kanal pod nazivom „United Nevs“ kako bi „govorili istinu o rat.’” Naredba kojom se usmerava ova akcija potpisana je 18.03.2022.
Zelenski je, napominju autori The Greizone-a, zlokobno upozorio da će „postojati posledice po saradnike“. A sada je Gonzo Lira nestao. Od 19. do 20. aprila, korisnik Tvitera @Anabel_Villeroi objavio je seriju tvitova u kojima su prikupljeni dokazi da je „Azov SU @botsmanua (tj. Sergej ’Bocman’ Korotkikh) identifikovao Sergeja Velička, pozivni znak ’Čili’, kao kidnapera Gonzala Lire. Korotkikh je ozloglašeni pripadnik bataljona Azov koji je nedavno objavio video na kojem se vidi kako njegovi ljudi čine zločine u Buči 1. aprila 2022. Prema nalogu na Tviteru @Anabel_Villeroi, Veličko je bio komandant „izviđačko-diverzantskog bataljona Azov (a.k.a. KRAKEN jedinica) u Harkovu“. Tvit je sadržao niz snimaka ekrana sa naloga @botsmanua (koji je od tada uklonjen sa Tvitera) koji se hvale o hvatanju, verovatno čak i smrti, Gonzala Lire.
Prepoznajući da ove informacije ne predstavljaju ništa što bi ni izdaleka ličilo na proverenu činjenicu, ali besan na drskost osoba koje se izjašnjavaju da su povezane sa organizacijom Azov i likuju zbog smrti gospodina Lire, otišao sam na Fejsbuk da izrazim svoje ogorčenje. „Kada su beloruske vlasti,“ napisao sam, „izvukle Romana Protaseviča, blogera koji je služio u borbenoj turneji u neonacističkom bataljonu Azov pre nego što je radio za beloruski kanal Radija Slobodna Evropa iz Praga, iz aviona u maju 2021. pod optužbom da je podsticanje političke opozicije (otprilike ekvivalent pobune), svet je poludeo, optužujući beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da gazi slobodu govora. Protasević je živ i zdrav, živi u kućnom pritvoru dok čeka suđenje. Međutim, kada su se pojavili izveštaji da je Gonzo Lira, „influencer“ društvenih medija rođen u Kaliforniji, koji je živeo u Harkovu u Ukrajini, i koji je objavljivao onlajn sadržaj koji kritikuje ukrajinsku vladu, kidnapovan, mučen i ubijen od strane Kraken jedinice, deo bataljona Azov koji je povezan sa Ukrajinskom službom bezbednosti (SBU), Zapad je ćutao. Sloboda govora nije jednosmerna ulica. Ćutati u ubistvu Gonzo Lire znači biti saučesnik u njegovoj mogućoj smrti i smrti svih novinara koji tragaju za istinom, čak i ako je to u suprotnosti sa glavnim narativom. Kritičko razmišljanje ne bi trebalo da bude smrtna kazna. Na nesreću po Gonzo Lira, izgleda da jeste. Budući da je internet internet, moj post je odmah citiran kao moja „potvrda“ da je Gonzalo Lira, zapravo, kidnapovan i ubijen od strane SBU. Brzo sam poslao naredni post da ispravim zapis.
„Razjašnjenje“, napisao sam, „nemam direktan dokaz da je Gonzalo ubijen. Bio sam jasan da mislim na „izveštaje koji se pojavljuju“ o njegovoj smrti. Ali Gonzo je rekao da svaki nestanak duži od 12 sati treba tretirati kao da mu se nešto loše dogodilo. Prošlo je pet dana. Da je ovo bio reporter Njujork tajmsa koji je nestao na teritoriji pod kontrolom Rusije, to bi bila glavna vest – posebno da je čečenski tim „lovca ubice“ preuzeo zasluge za njegovu smrt. Ali sa Gonzom – tišina. Što je i bila svrha posta: da se podigne svest o njegovom nestanku.”
Sve je više negodovanja nezavisnih medija zbog nestanka gospodina Lire, a čileanska vlada (Lira je bila dvojni državljanin SAD i Čilea) je izjavila da je bila u kontaktu sa „relevantnim subjektima“ u Ukrajini u vezi sa Gonzalovim nestankom.
Ali u mejnstrim medijima vlada šokantna tišina. Samo treba da se prisetimo opravdanog negodovanja 2018. godine zbog nestanka i ubistva Džamala Kašogija, saudijskog novinara koji je kritičan prema njegovoj vladi i koji je radio za Vašington post, da bismo videli dvostruke standarde. Kao što je Mark Crispen Miller, akademski i medijski kritičar iz Njujorka, primetio u svom Substack-u: „Šta god da misle, oni od nas koji još uvek imamo demokratske principe, uključujući uverenje da novinari (a to znači ne samo „akreditovani“ članovi štampa, ali svako ko traži i izveštava vesti) ne treba da bude uhvaćen i ubijen zbog onoga što nam kažu, mora da vidi nestanak Gonzala Lire… kao loš znak za sve nas.
To što američka vlada nije zahtevala da predsednik Zelenski odmah pokrene istragu o sudbini Gonzala Lire je parodija. Da gradonačelnika Harkova Igora Terehova, čije bi odobrenje bilo potrebno za svaku operaciju SBU usmerenu na gospodina Lira, kolektiv novinara, američkih i stranih, nije prozvao po imenu da odgovara za postupke Sergeja Velička i jedinice Kraken, licemerje u svom najvišem obliku – posebno imajući u vidu insistiranje ovih istih subjekata na sličnim istragama o navodima o gušenju slobode govora novinara u Rusiji.
„Kako bi stvari izgledale da je svaki operativac bezbednosti“, napisao je Aleksandar Solženjicin u svom epskom delu Arhipelag Gulag, „kada je izašao noću da izvrši hapšenje, bio neizvestan da li će se vratiti živ i morao je da se oprosti svojoj porodici? Ili da u periodima masovnih hapšenja, kao na primer u Lenjingradu, kada su uhapsili četvrtinu celog grada, ljudi nisu jednostavno sedeli tamo u svojim jazbinama, bledeći od užasa pri svakom udaru vrata dole i na svakom koraku na stepenište, ali su shvatili da nemaju više šta da izgube i hrabro su postavili u donjem hodniku zasedu od pola tuceta ljudi sa sekirama, čekićima, žaračima ili šta god je bilo pri ruci?”
Ono što je Solženjicin nazvao „prokletom mašinom“ bi se „zaustavilo“, verovao je, „ako…ako bi…“
Ali otpora nije bilo. „Nismo dovoljno voleli slobodu“, jadao se Solženjicin. „I još više – nismo imali svest o stvarnoj situaciji. Čisto i jednostavno smo zaslužili sve što se desilo posle.
Ne možemo upasti u zasedu onima koji su odveli Gonzala Liru na stepeništu njegovog stana u Harkovu. Ali možemo nazvati Zelenskog „ukletu mašinu“ za zločine koje čini svaki dan u odbrani izopačene vizije ukrajinskog nacionalizma koji je ugradio odvratnu ideologiju nacističke Nemačke, dajući glas njenoj logici punoj mržnje i osnažujući njene sluge da ućutkaju glasove onih koji su se, poput Gonzala Lire, usudili da govore istinu vlasti.
Ne ćutite pred stalnim kolektivnim naporima da ućutkate neslaganje. Postanite „zaseda na stepeništu“. U suprotnom, sloboda govora i ideje manifestovane u tom konceptu će umreti, i neće ostati niko sa moralnim kapacitetom da oplakuje njen gubitak.
I zaslužili smo sve što se kasnije desi.
