Albanski list piše da se u dokumentu navodi da se u kasnijoj fazi, hipotetički posle 10 godina, kada je EU spremna da se širi i uključi Zapadni Balkan, dolazi do sporazuma o međusobnom priznavanju, kao preduslovu za članstvo obe zemlje u EU.
Sporazumom, ako predlog bude privaćen, nezavisnost Kosova će priznati i pet država članica EU koje to do sada nisu učinile, a Srbija će imati koristi od ogromne finansijske pomoći, ekonomske pomoći i biće priznata kao sila regiona.
„Novi okvir“ je predlog koji je proizašao direktno iz uključivanja francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca u proces dijaloga, jer se u dokumentu navodi da „Kosovo i Srbija sami nikada neće moći da reše problem“, prenosi Albanijan post.
Dokument na četiri strane sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža „makroperspektivu“.
On se sastoji od uvoda, tri segmenta, sa tri podnaslova koji sadrže 13 tačaka, a Albenijan post navodi da je dokument predstavljen premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću posle posete izaslanika Francuske i Nemačke, Emenuela Bonea i Jensa Pletnera regionu.
Predlog predviđa i šta dalje ako Kosovo i Srbija ne prihvate taj dokument.
Deo o viziji dijaloga, „makroperspektiva“, pokazuje u tri tačke šta se očekuje u narednih 10 godina ako se sporazum prihvati.
U dokumentu se navodi da je 2013. godine dogovoren prvi sporazum za normalizaciju odnosa, 2023. godine se očekuje drugi sporazum za normalizaciju odnosa – stvarno prihvatanje nezavisnosti Kosova naspram formalnog akta priznanja, a treći sporazum za normalizaciju odnosa – formalno uzajamno priznanje, neposredno pre nego što šest država Zapadnog Balkana pristupi EU, piše u tekstu koje prenosi list.
U prvoj tački se ističe da „do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa“.
„Kosovo i Srbija su dve odvojene pravne i političke realnosti koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga. Sve strane su Priština (Kosovo), Beograd (Srbija) i Brisel (EU, što znači sve države EU, uključujući one koje nisu priznale)“, dok se u narednoj tački pojašnjava pozicija Srbije.
„Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi od Srbije se neće tražiti da pravno prizna Kosovo“.
Stoga se u četvrtoj tački precizira da „Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati realnost Kosova kao posebnu političku i pravnu realnost“, a list ukazuje da je tu tačku, na konferenciji u Beogradu, javno prihvatio i predsednik Vučić kada je izjavio: „Oni insistiraju da tamo (na Kosovu) postoji realnost koju kao takvu moramo da prihvatimo“.
U dokumentu se pojašnjava da je „suština ispravna upotreba semantike: prihvatanje nezavisnosti Kosova nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova“.
„Faktički gledano, Kosovo i Srbija treba da u potpunosti normalizuju odnose, omogućavajući bilateralno kretanje ljudi i robe. Ta normalizacija treba da se odrazi i na regionalne izveštaje. Drugim rečima, povezanost, socio-ekonomski razvoj, dobrosusedstvo i digitalni podaci. Zajedničko regionalno tržište koje promoviše Savet za regionalnu saradnju, zasnovano na četiri slobode EU i koje vodi region ka Jedinstvenom zajedničkom tržištu EU“, navodi se u tekstu.
U narednoj tački se navodi da će, „prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama“.
Posle drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, pet zemalja u EU pridružiće se ostalim članicama EU koje priznaju Kosovo. Ta unija omogućava Briselu da tretira članstvo šest država Zapadnog Balkana kao jedan blok, navodi se u dokumentu.
Članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama zavisi od veta Rusije u Savetu bezbednosti. Međutim, sve dok EU i SAD ne reše svoja pitanja sa Rusijom, posle drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama prolaziće kroz faze – članstvo u Savetu Evrope, Interpolu i UNESKO, početak pregovora o NATO i EU, a poslednja faza bi bila članstvo u UN.
Na samom kraju je objašnjeno šta obe strane dobijaju ako potpišu sporazum i kakve bi bile posledice ako se dogovor ne postigne.
Dokument je, kako je objašnjeno na početku, makro perspektiva, sačinjena kao nacrt objašnjenja ključne dinamike i ne bavi se konkretnim elementima, niti dogovorima jedan po jedan koji su do sada postignuti u Briselu, među kojima je i Zajednica opština sa srpskom većinom, navodi Albanijan post.
Ono što je do sada viđeno, EU i druge zapadne diplomate žele da se sprovedu svi potpisani sporazumi, uključujući i Asocijaciju, čemu se kosovska vlada protivi.
Izvori lista, koji imaju direktna saznanja o aktuelnom procesu, potvrđuju da je bez spremnosti Srbije da formalno prizna nezavisnost Kosova, veoma teško postići dogovor o ZSO koja bi obezbedila veći stepen autonomije za kosovske Srbe.
Drugim rečima, dodaje se, prilično lako se razgovori o Asocijaciji mogu premestiti u treću fazu dijaloga, kada evropska perspektiva Srbije i Kosova postane opipljiva.
