Svet je potrošio milijarde dolara u poslednjih 15 godina u nastojanju da zbriše virus kroz napore vakcinacije – sa ohrabrujućim rezultatima.
Stope su pale sa procenjenih 350.000 slučajeva u 1988. na samo nekoliko desetina do 2016.
Ali poslednjih godina, incidencija poliomijelitisa je počela da raste. Razlog je u vezi sa vrstom vakcine koja se koristi u mnogim delovima sveta, prvenstveno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Dok Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje ubrizgavaju inaktivirani virus koji ne predstavlja rizik od širenja i koji su sada bez poliomijelitisa, druge zemlje se oslanjaju na oralnu vakcinu. Jeftin je, lako se primenjuje i dve ili više doza daju doživotni imunitet. Ali napravljen je sa živim, oslabljenim virusom. I to predstavlja problem.
Oni koji su imunizovani živim virusom mogu da ga izliju u stolici, koji se zatim može proširiti kanalizacijom na mestima sa lošim sanitarnim uslovima. Ako virus ostane slab, može izložiti nevakcinisane poliomijelitisu i dati im imunitet. Ali ako mutira i povrati virulenciju, neko ko nije vakcinisan može da se razboli od poliomijelitisa dobijenog od vakcine nakon kontakta sa kontaminiranom otpadnom vodom.
A sada zemlje koje su ranije iskorenile poliomijelitis u Africi, na Bliskom istoku i u delovima Azije doživljavaju nove epidemije poliomijelitisa izazvanog vakcinama.
Jedan od razloga za ovaj porast slučajeva, kažu stručnjaci za poliomijelitis, je taj što su praznine u imunizaciji poslednjih godina stvorile više mogućnosti da se nevakcinisani zaraze. „Pandemija je svakako uticala na kampanje vakcinacije“, kaže Raul Andino, virolog sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku.
Početkom 2020. godine, na primer, došlo je do 4-mesečne pauze u naporima za vakcinaciju protiv dečije paralize u više od 30 zemalja, prema Ananda Bandiopadhiai, zamenik direktora za poliomijelitis u Fondaciji Bill & Melinda Gates.
„Rezultat ove pauze i poremećaja može se videti u skoro utrostručenju slučajeva poliomijelitisa [vakcinskih] od 2019. do 2020.“, kaže on, „i porastu broja epidemija“.
Sastav oralne vakcine je takođe bio faktor. U 2016. godini, posmatrajući porast poliomijelitisa dobijenog od vakcina, globalni zdravstveni zvaničnici su promenili sastav oralne vakcine. Ranije je vakcina štitila od sva tri tipa divljeg poliomijelitisa — virusa koji prirodno cirkuliše u okolini. Zatim su povukli jednu od tih vrsta — onu koja je dovela do većine slučajeva dobijenih vakcinom, ali čiji je divlji oblik bio uspešno iskorenjen.
Samo je postojao razvoj koji se nije očekivao. Poliovirus tog tipa koji potiče od vakcine je još uvek bio u opticaju iz ranijih iteracija oralne vakcine – a sada sa preformulisanom vakcinom, sve veći broj ljudi koji više nisu vakcinisani protiv nje. Tako je došlo do daljeg širenja.
Sa 25 zemalja koje su prošle godine prijavile slučajeve, zvaničnici javnog zdravlja su alarmirali. Kažu da je čak i jedan slučaj u zemlji zabrinjavajući jer se virus može proširiti – i možda već kruži tamo neotkriven. Dakle, naučnici ponovo pokušavaju da nadmude poliomijelitis tako što će uvesti novu vrstu vakcine na ovim mestima. I do sada, pokazuje obećanje.
Tokom proteklih nekoliko godina, Andino i njegovi saradnici su razvijali novu oralnu vakcinu zbog nedavnih izbijanja poliomijelitisa izazvanog vakcinama i priliva sredstava iz fondacije Bill & Melinda Gates. Nova vakcina i dalje sadrži oslabljenu verziju virusa, ali je još više ukočena.
„Ono što smo uradili su tri nezavisne modifikacije“ da bi reaktivacija bila manje verovatna, kaže Andino. Istraživači su podesili virus tako da mora da akumulira više mutacija da bi postao virulentan i da mu je teže da sakupi te mutacije. Na primer, promenili su polimerazu, jedan od ključnih enzima odgovornih za uvođenje mutacija, smanjujući njenu sposobnost mešanja i spajanja gena iz različitih virusa.
Nakon dobrog učinka u kliničkim ispitivanjima, vakcinu je prošle godine odobrila Svetska zdravstvena organizacija za hitnu upotrebu. Od marta 2021. godine, 265 miliona doza je dato deci u 14 zemalja, prvenstveno u Africi, koje su ili videle dokumentovane slučajeve poliomijelitisa izazvanog vakcinom ili su susedi lokacijama gde je zabeležena ova vrsta poliomijelitisa.
Dr Modjirom Ndoutabe, koordinator dečje paralize u Regionalnoj kancelariji SZO za Afriku, nada se da će ova nova vakcina pomoći da se preokrene kada je u pitanju iskorenjivanje. „Uveren sam da možemo veoma brzo [zaustaviti] ovu epidemiju“, kaže on.
U stvari, nakon procene tima iz Globalne inicijative za iskorjenjivanje poliomijelitisa, data je zvanična izjava da je izbijanje poliomijelitisa u Tadžikistanu prva koja je zaustavljena nakon dodatne upotrebe nove vakcine.
Ali neki istraživači dečje paralize su skeptični – poput Svee Kloser, medicinskog antropologa na školi javnog zdravlja Džon Hopkins Blumberg koja proučava programe vakcinacije sa fokusom na dečiju paralizu. Ona kaže da su zvaničnici javnog zdravlja dali slične izjave da je poliomijelitis bio na pragu iskorenjivanja i ranije – samo da bi bio sputan mutacijom virusa i logističkim komplikacijama sa distribucijom vakcina.
„S druge strane“, dodaje ona, „ako imate oralnu vakcinu protiv dečije paralize koja zaista ne izaziva poliomijelitis koji potiče od vakcine, to je nešto što će nam verovatno trebati da bismo na kraju obezbedili iskorenjivanje.“
Uganda je jedna od zemalja koja primenjuje novu vakcinu.
Tokom samo dve nedelje ovog januara, Uganda je vakcinisala više od 8 miliona dece bez prijavljenih neželjenih efekata, kaže dr Sabrina Kitaka, pedijatar za zarazne bolesti na Univerzitetu Makerere u Kampali.
Kitaka kaže da u Ugandi nije zabeležen nijedan slučaj poliomijelitisa izazvanog vakcinom. Ali virus je otkriven u otpadnim vodama prošle godine. A zvaničnici brinu zbog izbeglica iz zona sukoba u susednim zemljama u kojima su programi vakcinacije nestali.
Ona kaže da se potencijalne prednosti nove vakcine ne mogu potceniti. „Za nas, kao pedijatre, kao istraživače, mislimo da će ovo biti deo krajnje igre za okončanje dečije paralize u celom svetu“, kaže ona. „Ja sam optimista. Ali još mi nije prijatno što smo izašli iz šume.“
Pomaže to što su roditelji i njihova deca uglavnom bili otvoreni za dobijanje nove vakcine, kaže Muhamed Kamara, zdravstveni radnik u zapadnoafričkoj zemlji Gambiji. U martu, njegov tim i drugi su išli od vrata do vrata u udaljenim zajednicama širom zemlje kako bi ga upravljali. Vakcinisali su 400.000 dece tokom samo četiri intenzivna dana.
Za decu, nema razlike. Vakcina je gutljaj tečnosti koji oni zovu „sok“, kaže Kamara, a nakon doze dobiju ljubičastu oznaku na svom levom ružičastom noktu za koju misle da izgleda kao hladan lak za nokte.
