Više od 150 dobitnika Nobelove i Svetske nagrade za hranu objavilo je u utorak otvoreno pismo u kome pozivaju na dramatično povećanje istraživanja i posvećenost novim naporima za distribuciju hrane sa ciljem proizvodnje više useva i izbegavanja globalne kriza gladi u narednim decenijama.
U pismu se napominje da je oko 700 miliona ljudi sada „nesigurno u hrani i očajnički siromašno“, ali da će bez „mjesečevih“ napora da se uzgaja više i različite vrste hrane, daleko više ljudi će imati prekomjernu potrebu za hranom zbog klimatskih promjena i porast stanovništva.
„Koliko god to bilo teško i neprijatno zamisliti, čovečanstvo je krenulo ka još nesigurnijem i nestabilnom svetu do sredine veka nego što postoji danas, pogoršanom začaranim krugom sukoba i nesigurnosti hrane“, navodi se u pismu, potpisanom. od 153 dobitnika dve nagrade. „Predviđa se da će klimatske promene smanjiti produktivnost većine glavnih namirnica kada su potrebna značajna povećanja da bi se prehranio svet koji će svojoj populaciji dodati još 1,5 milijardi ljudi do 2050.
Očekuje se da će proizvodnja kukuruza u Africi opasti i veliki deo sveta bi mogao da vidi još više degradacije zemljišta i nestašice vode, navodi se u pismu.
„Nismo na pravom putu da zadovoljimo buduće potrebe za hranom. Ni blizu“, dodaje se.
Pismo je nastalo sa sastanka stručnjaka za pristupačnost hrane prošle jeseni. Uprkos potencijalnoj sumornosti, ona pruža nadu u optimističku viziju budućnosti ako ljudi preduzmu potrebne akcije. U pismu se kaže da bi dramatično povećanje finansiranja istraživanja zajedno sa efikasnijim načinima za razmenu informacija i distribuciju hrane moglo sprečiti krizu gladi.
Brajan Šmit, koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 2011. godine, rekao je da je potreba za dramatičnim povećanjem proizvodnje hrane u narednim decenijama ogroman izazov. On to naziva „odredištem sa sudbinom“, ali onim koje se može postići uz odgovarajuće finansiranje kako bi se unapredilo postojeće znanje, kao i globalno liderstvo.
„To je problem koji se može rešiti. To je problem koji će pogoditi milijarde ljudi za 25 godina. Problem je da za njegovo rešavanje nema gubitnika, već samo pobednika“, rekao je Šmit u intervjuu. „Sve što treba da uradimo je da to uradimo.“
Šmit je rekao da se nada da će vlade u SAD, Evropi i drugde moći da se posvete rešavanju problema, ali misli da će privatne grupe poput Gejts fondacije možda morati da preuzmu vođstvo u finansiranju početnih koraka koji će privući pažnju i podstaći akciju političara.
U pismu se pozivaju na „transformacione napore“ kao što je poboljšanje fotosinteze u osnovnim kulturama kao što su pšenica i pirinač, razvoj useva koji se ne oslanjaju toliko na hemijska đubriva i produženje roka trajanja voća i povrća.
Sintija Rozencvajg, naučnica za istraživanje klime u NASA-i koja je osvojila Svetsku nagradu za hranu 2022. godine, rekla je u intervjuu da istraživači već napreduju ka otkrićima, ali njihov rad treba da bude pojačan uz više sredstava i naglaska od strane svetskih lidera.
„Nije da moramo da smišljamo nova rešenja“, rekao je Rozencvajg. „Rešenja se u velikoj meri testiraju, ali da bismo ih zaista preneli iz laboratorije u poljoprivredne regione sveta, zaista nam je potreban pristup mesečevoj varijanti.
Termin moonshot odnosi se na napor bez presedana, koji potiče od poziva predsednika Džona F. Kenedija 1962. da Amerikanci polete na Mesec. Rozencvajg je, napominjući da radi za NASA, rekla da će zadovoljavanje potreba za hranom rastuće populacije zahtevati vrstu posvećenosti koju su SAD preuzele u postizanju Kenedijevog cilja da dođu do Meseca.
„Pogledajte kako su naučnici morali da se okupe. Inženjeri su morali da budu deo toga. Finansiranje je moralo da se prikupi kao i opšta javnost“, rekla je ona. „Ta baza podrške takođe mora da postoji.“
