Olimpijske igre u Parizu 2024. obeležene su debijem urbanog plesa ‘brejk’, dok su sportisti postigli izuzetne rezultate tokom Olimpijskih igara u Tokiju 2020. sa dodatkom sedam novih sportova, uključujući karate i penjanje.
Iako je ukupan broj povreda na Olimpijskim igrama u Tokiju bio sličan prethodnim igrama, istraživanje je pokazalo da su neki od novih sportova doprineli većem broju povreda.
Međunarodni olimpijski komitet (MOK) sprovodi reviziju povreda i bolesti na svakim Olimpijskim igrama radi zaštite dobrobiti sportista. Njihov izveštaj objavljen 2022. godine detaljno opisuje broj povreda i bolesti tokom Igara u Tokiju.
Tokom Letnjih olimpijskih igara u Tokiju 2021. godine, učestvovalo je 11.315 sportista iz 206 nacionalnih olimpijskih komiteta, a njihovi medicinski timovi zabeležili su ukupno 1035 povreda i 438 slučajeva bolesti tokom 17 dana takmičenja.
Prosečno, to je iznosilo oko devet povreda i četiri bolesti na svakih 100 sportista. Manje od 0,2% sportista je bilo pogođeno COVID-19, pri čemu je zabeležen manji broj bolesti u poređenju sa prethodnim godinama.
Efikasne mere za suzbijanje COVID-19 značajno su doprinele smanjenju prenosa virusa i respiratornih infekcija tokom Olimpijskih igara.
Stopa povreda od 9% bila je slična onoj sa prethodnih Igara u Riju 2016. (8%), Londonu 2012. (11%) i Pekingu 2008. (10%).
Najveći broj povreda zabeležen je u sportovima poput boksa (27%), BMKS trka (27%), BMKS slobodnog stila (22%), skejtborda (21%) i karatea (19%). Istraživači su istakli da postoji više faktora koji mogu uticati na veći broj povreda u novim sportovima, uključujući vremenske uslove, lokaciju, dizajn staze i opreme, kao i svest i pridržavanje preventivnih mera tokom treninga.
Istraživači su naglasili važnost kontinuiranog praćenja povreda i bolesti, s obzirom na promenljive faktore koji mogu uticati na ove brojke tokom vremena.
Organizatori sportskih događaja trebaju koristiti ove podatke kako bi smanjili rizik od povreda u budućnosti.
Tokom Olimpijskih igara u Tokiju, 78 sportista je imalo problema sa toplotnim bolestima, što nije iznenađujuće s obzirom na visoke temperature i vlažnost vazduha, što može otežati adaptaciju organizma na ekstremne uslove.
Srećom, slučajevi su bili blagi, zahvaljujući naporima da se ublaže negativni efekti. Preporuke poput izmene rasporeda događaja, treninga u sličnim uslovima pre takmičenja i primene hlađenja tokom događaja pokazale su se efikasnim u prevenciji toplotnih bolesti.
Istraživači su pohvalili uspeh mera protiv COVID-19 na Olimpijadi, ali su sugerisali da se buduće igre održavaju u hladnijim uslovima radi smanjenja potrebe za merama protiv toplotnih bolesti i maksimiziranja performansi sportista.
