Preliminarni podaci koje je objavila Kopernikova služba za klimatske promene (C3S) ukazuju na to da je 21. jul 2024. bio najtopliji dan ikada zabeležen na globalnom nivou. Prosečna globalna temperatura vazduha na površini tog dana dostigla je 17,09 stepeni Celzijusa, što je 0,01 stepen iznad prethodnog rekorda od 17,08 stepeni, koji je registrovan 6. jula 2023. godine.
Ovaj rekord dolazi u trenutku kada toplotni talasi i šumski požari pustoše delove Evrope i Sjedinjenih Država. Direktor C3S, Karlo Buontempo, izjavio je da su globalne temperature sada u „zaista neistraženoj teritoriji“, naglašavajući da će se novi rekordi verovatno obarati u narednim mesecima i godinama zbog kontinuiranog zagrevanja klime.
Buontempo je istakao da je „zaista zapanjujuće“ videti kako se globalna toplota neprekidno povećava u poslednjih 13 meseci, sa svakim mesecom od juna 2023. koji je oborio prethodni temperaturni rekord. On je dodao da, iako je novo dnevno maksimum bilo malo iznad prethodnog rekorda, nije bilo potpuno neočekivano u kontekstu trenutnih klimatskih uslova i vrhunca leta na severnoj hemisferi.
Očekuje se da će globalne temperature uskoro dostići vrhunac i eventualno opasti, iako su moguća dalja fluktuacije u narednim nedeljama. Klimatske promene izazivaju sve duže, jače i češće ekstremne vremenske pojave, uključujući toplotne talase i poplave. Ove godine, smrtonosni toplotni talasi pogodili su Severnu Ameriku, Meksiko, Indiju i Tajland, dok su poplave opustošile delove istočne Afrike, Kine i Brazila. Šumski požari su harali delovima Evrope, Kanade i Sjedinjenih Država, dok dugotrajne visoke temperature čine uslove suvim.
Sagorevanje fosilnih goriva ostaje glavni uzrok globalnog zagrevanja, a emisije gasova staklene bašte i dalje rastu, uprkos međunarodnim naporima da se pređe na čistu energiju. 2023. je bila najtoplija godina u istoriji, a s obzirom na dosadašnje temperature, 2024. bi mogla da prati isti trend. Međutim, Buontempo naglašava da je prerano za precizno predviđanje šta će biti toplije između godina.
