Pa, presuda je stigla. Mesec ipak nije napravljen od zelenog sira.
Detaljno istraživanje objavljeno u maju 2023. pokazalo je da je unutrašnje jezgro Meseca, u stvari, čvrsta lopta sa gustinom sličnom gustini gvožđa. Ovo će, nadaju se istraživači, pomoći u rešavanju duge debate o tome da li je Mesečevo unutrašnje srce čvrsto ili rastopljeno, i dovesti do preciznijeg razumevanja Mesečeve istorije – i, šire, istorije Sunčevog sistema.
„Naši rezultati“, napisao je tim predvođen astronomom Arturom Brijoom iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja u Francuskoj, „dovode u pitanje evoluciju Mesečevog magnetnog polja zahvaljujući demonstraciji postojanja unutrašnjeg jezgra i podržavaju globalno prevrtanje plašta scenario koji donosi značajne uvide u vremensku liniju bombardovanja Meseca u prvih milijardu godina Sunčevog sistema.“
Ispitivanje unutrašnjeg sastava objekata u Sunčevom sistemu najefikasnije se postiže putem seizmičkih podataka. Način na koji se akustični talasi generisani potresima kreću i reflektuju od materijala unutar planete ili meseca može pomoći naučnicima da naprave detaljnu mapu unutrašnjosti objekta.
Slučajno imamo lunarne seizmičke podatke koje je prikupila misija Apolo, ali je njihova rezolucija preniska da bi se tačno odredilo stanje unutrašnjeg jezgra. Znamo da postoji fluidno spoljašnje jezgro, ali šta ono obuhvata ostaje pod raspravom. Modeli čvrstog unutrašnjeg jezgra i potpuno fluidnog jezgra funkcionišu podjednako dobro sa podacima Apolo.
Da bi to shvatili jednom zauvek, Briaud i njegove kolege su prikupili podatke iz svemirskih misija i eksperimenata sa lunarnim laserom kako bi sastavili profil različitih lunarnih karakteristika. To uključuje stepen njegove deformacije usled njegove gravitacione interakcije sa Zemljom, varijacije u njenoj udaljenosti od Zemlje i njenu gustinu.
Zatim su sproveli modeliranje sa različitim tipovima jezgra kako bi pronašli koji se najviše poklapa sa podacima posmatranja.
Došli su do nekoliko zanimljivih nalaza. Prvo, modeli koji su najviše ličili na ono što znamo o Mesecu opisuju aktivno prevrtanje duboko unutar lunarnog omotača.
To znači da gušći materijal unutar Meseca pada prema centru, a manje gust materijal se diže nagore. Ova aktivnost je dugo bila predložena kao način da se objasni prisustvo određenih elemenata u vulkanskim regionima Meseca. Istraživanje tima dodaje još jednu tačku u „za“ broj dokaza.
I otkrili su da je lunarno jezgro veoma slično onom na Zemlji – sa spoljnim tečnim slojem i čvrstim unutrašnjim jezgrom. Prema njihovom modeliranju, spoljašnje jezgro ima radijus od oko 362 kilometra (225 milja), a unutrašnje jezgro ima radijus od oko 258 kilometara (160 milja). To je oko 15 odsto celokupnog poluprečnika Meseca.
Unutrašnje jezgro, otkrio je tim, takođe ima gustinu od oko 7.822 kilograma po kubnom metru. To je vrlo blizu gustini gvožđa.
Zanimljivo je da je 2011. godine tim koji je predvodila NASA Maršal planetarni naučnik Rene Veber pronašao sličan rezultat koristeći ono što su tada bile najsavremenije seizmološke tehnike na podacima Apola za proučavanje lunarnog jezgra. Pronašli su dokaze o čvrstom unutrašnjem jezgru sa radijusom od oko 240 kilometara i gustinom od oko 8.000 kilograma po kubnom metru.
Njihovi rezultati, kažu Briaud i njegov tim, potvrda su tih ranijih nalaza i predstavljaju prilično jak argument za lunarno jezgro nalik Zemlji. I ovo ima neke zanimljive implikacije za evoluciju Meseca.
Znamo da je Mesec nedugo nakon formiranja imao snažno magnetno polje, koje je počelo da opada pre oko 3,2 milijarde godina. Takvo magnetno polje nastaje kretanjem i konvekcijom u jezgru, tako da je ono od čega je napravljeno lunarno jezgro duboko relevantno za to kako i zašto je magnetno polje nestalo.
S obzirom na nadu čovečanstva da se vrati na Mesec u relativno kratkom roku, možda nećemo dugo čekati na seizmičku verifikaciju ovih nalaza.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.
