Podaci o prstenovima drveća potvrđuju da je prošlo 2.000 godina otkako je na severnoj hemisferi leto bilo tako toplo kao prošlogodišnje. Još od vrhunca Rimskog carstva život na Zemlji nije doživeo tako ekstremno leto.
Nova analiza sugeriše da smo prekršili Pariski sporazum iz 2015. kako bismo ograničili zagrevanje na 1,5 °C iznad predindustrijskog nivoa, barem privremeno na severu.
Mnogi ljudi već umiru kao direktna posledica sve ove suvišne toplote, kao i od mnogih prirodnih katastrofa koje ona izaziva.
„Kada pogledate dugu istoriju, možete videti koliko je dramatično nedavno globalno zagrevanje“, kaže naučnik za zaštitu životne sredine Univerziteta u Kembridžu Ulf Buntgen, koji je koautor nove studije.
On nastavlja: „2023. je bila izuzetno topla godina i ovaj trend će se nastaviti osim ako dramatično ne smanjimo emisije gasova staklene bašte.
Buntgen je, zajedno sa svojim kolegama, klimatolozima Janom Esperom i Maksom Torbensonom, sa Univerziteta Johanes Gutenberg u Nemačkoj, sakupio rane temperaturne zapise sa indirektnim merama iz velikih skupova podataka o prstenovima drveća sa cele severne hemisfere.
Korišćenje temperaturnih proksija poput ovih je neophodno jer su rana merenja temperature bila oskudna i nisu sistematski vršena.
„Samo kada pogledamo klimatske rekonstrukcije možemo bolje uzeti u obzir prirodnu varijabilnost i staviti nedavne antropogene klimatske promene u kontekst“, objašnjava Buntgen.
Njihovi rezultati sugerišu da je predindustrijska osnovna linija od koje merimo promene globalnih temperatura bila nešto hladnija nego što smo mislili.
Ali kada su u pitanju uticaji klimatskih promena, svaki delić stepena je bitan. Ponovna kalibracija ove osnovne linije znači da je leto na severnoj hemisferi 2023. bilo 2,07 °C toplije od srednjih temperatura predindustrijskog perioda između 1850. i 1900. godine.
Dok su njihovi rezultati ograničeni samo na severnu hemisferu, više od 30°N, druga studija iz ranije ove godine došla je do sličnog zaključka koristeći skelete morskog sunđera za pronalaženje predindustrijske osnovne temperature. (Ta studija je, međutim, kritikovana od strane naučnika koji ističu da morski sunđeri predstavljaju samo jedan zapis sa jednog mesta, Kariba.)
Druga nedavna analiza, koju je u februaru objavila klimatska služba Evropske unije, pokazala je da je globalno zagrevanje dostiglo 1,5 °C tokom cele prošle godine, ali naučnici naglašavaju da i dalje možemo da preokrenemo situaciju ako delujemo brzo.
„Tačno je da se klima uvek menja, ali zagrevanje 2023. godine, izazvano gasovima staklene bašte, dodatno je pojačano uslovima El Ninja, tako da završavamo sa dužim i ozbiljnijim toplotnim talasima i dužim periodima suše“, objašnjava Esper.
„Kada pogledate širu sliku, to pokazuje koliko je hitno da odmah smanjimo emisije gasova staklene bašte.
U međuvremenu, kompanije za fosilna goriva i druge moćne industrije samo nekažnjeno dodaju CO2 koji zadržava toplotu u naš vazduh, dok naučnici, a sada i sama planeta, neprestano upozoravaju na posledice.
„Nastavljamo [raditi] jer to moramo da uradimo, tako da [moćni] ne mogu da kažu da nisu znali“, izjavila je nedavno za Gardijan naučnik o klimi Rut Cerezo-Mota, koja nije bila uključena u novu studiju.
„Znamo o čemu pričamo. Oni mogu reći da ih nije briga, ali ne mogu reći da nisu znali.“
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.
