Godina 2024. zabeležila je rekordnu globalnu temperaturu, koja je premašila 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa, čime je postala najtoplija godina u istoriji. Ovaj podatak potvrdio je program Evropske unije za posmatranje Zemlje, Kopernikus, dok su šumski požari u Kaliforniji, uključujući Los Anđeles, podsetili na katastrofalne posledice klimatskih promena.
Najveći uzrok ovog rekordnog zagrevanja su emisije gasova staklene bašte koje izaziva sagorevanje fosilnih goriva. Iako je 2024. bila izuzetno topla, ne treba zaboraviti da globalna temperatura raste usled dugoročne emisije ovih gasova, a zagrevanje neće prestati dok ne dostignemo neto nulu u emisijama. Godina 2024. bila je posebno obeležena El Ninjo fenomenom koji je dodatno povećao temperaturu, a u kombinaciji sa visokim nivoima vodene pare u atmosferi, izazvao je ekstremne toplotne talase i obilne padavine.
Prosečna globalna temperatura u 2024. godini bila je oko 1,6°C iznad predindustrijskog nivoa, sa rekordnim dnevnim temperaturama poput one iz 22. jula, kada je prosečna temperatura dostigla 17,16°C.
Svaka godina u poslednjoj deceniji bila je među deset najtoplijih, a 2024. se posebno izdvojila kao najtoplija zabeležena godina za sve kontinente osim Antarktike i Australazije. Australija je takođe iskusila rekordnu toplinu, sa 2024. kao drugom najtoplijom godinom u istoriji, dok su regioni jugozapada i centralne Australije doživeli ekstremnu vrućinu.
Iako 2024. pokazuje povećanje temperature iznad cilja Pariskog sporazuma (1,5°C), uspeh ovog sporazuma meriće se na osnovu dužih vremenskih perioda, eliminirajući prirodne klimatske varijacije. Povećanje globalne temperature u 2024. godini ipak je alarmantan signal da je potrebno hitno smanjenje emisija gasova staklene bašte kako bi se zadržao globalni porast temperature ispod 2°C, a idealno i ispod 1,5°C.
Zelena energija i smanjenje emisije ugljen-dioksida ključni su za smanjenje šteta od klimatskih promena. Ovaj period sa rekordnim temperaturama može biti šansa da čovečanstvo ubrza prelaz na održivu ekonomiju i dekarbonizaciju, što bi moglo zaustaviti ili bar usporiti negativne efekte globalnog zagrevanja.
Zemlja će se suočavati sa rekordnim temperaturama još najmanje nekoliko decenija, pa je neophodno delovati brzo. Kroz odgovorne političke odluke, prepoznavanje klimatskih izazova i ubrzanje tehnološkog napretka, još uvek nije kasno da se izbegnu najgori scenariji za planetu.
