Nova studija sugeriše da su eksplozije supernova pre nekoliko miliona godina možda uticale na evoluciju života na Zemlji, posebno na raznovrsnost virusa u jezeru Tanganjika.
Tim istraživača sa Univerziteta Kalifornija u Santa Kruzu, predvođen astrofizičarkom Kejtlin Nojiri, proučavao je radioaktivni izotop gvožđa-60, koji se taloži na Zemlji nakon eksplozija supernova. Njihova analiza pokazuje da su dve supernove, od kojih je jedna eksplodirala pre oko 2,5 miliona godina, mogle izazvati pojačano kosmičko zračenje, što je potencijalno uticalo na genetske mutacije i evolucione procese.
U istom vremenskom periodu dogodila se nagli porast raznolikosti ribljih virusa u jezeru Tanganjika, što sugeriše mogućnost povezanosti između povećanog zračenja i ubrzanih genetskih promena.
„Ne možemo sa sigurnošću reći da su ova dva događaja povezana, ali se poklapaju u vremenskom okviru, što je fascinantno“, rekla je Nojiri.
Prethodna istraživanja pokazala su da su supernove mogle izložiti Zemlju dodatnim dozama zračenja, između 30 i 100 milivra godišnje tokom prvih 10.000 godina nakon eksplozije, što bi moglo premašiti pragove za mutacije DNK.
Ovo istraživanje otvara mogućnost da događaji u dubokom svemiru imaju direktan uticaj na evolucione procese na Zemlji, potvrđujući misao astronoma Karla Sagana: „Svi smo mi zvezdana prašina.“
