Naučnici veruju da primerak mikrofosila pokazuje da je život postojao ranije nego što se široko pretpostavlja – povećavajući šanse za život negde drugde.
Naučnici veruju da su pronašli dokaze mikroba koji su uspevali u blizini hidrotermalnih otvora na površini Zemlje samo 300 miliona godina nakon formiranja planete – najjači dokaz do sada da je život počeo mnogo ranije nego što se široko pretpostavlja, prenosi časopis Guardian.
Ako se potvrdi, to bi sugerisalo da su uslovi neophodni za nastanak života relativno osnovni.
„Ako se život relativno brzo pojavljuje, s obzirom na prave uslove, to povećava šanse da život postoji na drugim planetama“, rekao je Dominik Papino sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je vodio istraživanje.
Pre pet godina, Papineau i kolege su objavili da su pronašli mikrofosile u sedimentnim stenama bogatim gvožđem iz suprakrustalnog pojasa Nuvvuagittuk u Kvebeku, Kanada. Tim je sugerisao da su ove sićušne filamente, dugmad i cevi od gvožđeg oksida zvanog hematit mogle da naprave bakterije koje žive oko hidrotermalnih otvora koje su koristile hemijske reakcije na bazi gvožđa da bi dobile svoju energiju.
Naučno datiranje stena sugeriše da su stare najmanje 3,75 milijardi godina, a verovatno čak 4,28 milijardi godina, starost vulkanskih stena u koje su ugrađene. Pre toga, najstariji prijavljeni mikrofosili datiraju na 3,46 milijardi i 3,7 milijardi godine, potencijalno čineći kanadske primerke najstarijim direktnim dokazom života na Zemlji.
Sada, dalja analiza stene je otkrila mnogo veću i složeniju strukturu – stablo sa paralelnim granama na jednoj strani koje je dugačko skoro centimetar – kao i stotine iskrivljenih sfera, ili elipsoida, pored cevi i filamenata.
„Jedna stvar za koju mislim da je neverovatna je sama veličina tektonske granaste strukture, koja je nekoliko milimetara, ako ne i veća od jednog centimetra“, rekao je Papino, dodajući da imaju neku sličnost sa filamentima koje je napravio Mariprofundus ferrookidans, a moderna bakterija koja se nalazi u dubokim morskim sredinama bogatim gvožđem, posebno u hidrotermalnim otvorima. „Ali naši su mnogo veći, mnogo deblji“, rekao je.
„Mislim da ono što vidimo je mikrobna zajednica – da su radili zajedno i kako su filamenti rasli iz grupa ovih ćelija, pomešali su se i napravili veći, deblji hematitni filament.
Tim je takođe identifikovao mineralizovane hemijske nusproizvode u steni, u skladu sa ovim drevnim mikrobima koji žive od gvožđa, sumpora i verovatno ugljen-dioksida i svetlosti kroz oblik fotosinteze bez kiseonika.
Uzeti zajedno, ova nova otkrića mogu sugerisati da je različit život mikroba mogao postojati samo 300 miliona godina nakon formiranja Zemlje.
„Verujem da ima smisla da su stare koliko i vulkanske stene koje ih ugrađuju, što bi bilo 4,28 milijardi godina“, rekao je Papino. „Pomeranje sata unazad je veoma važno, jer nam govori da je potrebno veoma kratko vreme da se život pojavi na površini planete. Vrlo brzo nakon što se [Zemlja formirala] odvijao se život mikroba, koji su jeli gvožđe i sumpor u ovim hidrotermalnim otvorima.”
Međutim, nisu svi uvereni da su strukture biološkog porekla. Iako imaju neku sličnost sa drugim drevnim i modernim primerima bakterija, „ova poređenja su u stenama ili sredinama koje nisu bile podvrgnute veoma visokom stepenu metamorfizma [proces koji uključuje ekstremnu temperaturu i pritisak] stene Nuvvuagittuk“, rekao je Profesor Frensis Vestal, stručnjak za drevne fosilne bakterije u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja.
Rekla je: „Posebno sam zabrinuta zbog paralelizma filamenata – izgleda kao da prate kristalne rešetke minerala domaćina. Ovo nije mikrobna karakteristika, tako da filamenti mogu biti metamorfni artefakt.
S druge strane, sumporni potpis koji je tim identifikovao može imati biološko poreklo. Vestal je rekao: „Ako su njihovi podaci o izotopima sumpora tačni, onda je moguće da su hemijski sedimenti koje predstavlja Nuvvuagittuk jasperit imali tragove života koji su povezani sa hidrotermalnim otvorima.
