Klimatske promene predstavljaju „egzistencijalnu pretnju“ životu na Zemlji, upozorili su u utorak istaknuti naučnici, u proceni ovogodišnje lavine toplotnih rekorda i vremenskih ekstrema za koje kažu da pogađaju žešće nego što se očekivalo.
Uz očekivanja da će 2023. biti najtoplija godina u istoriji, regione širom planete spalili su smrtonosni toplotni talasi.
Druge su pogodile poplave, ili su u nekim slučajevima pretrpele oba ekstrema u brzom nizu.
„Istina je da smo šokirani žestinom ekstremnih vremenskih prilika 2023. godine. Plašimo se neistražene teritorije na koju smo sada ušli“, rekla je međunarodna koalicija autora u novom izveštaju objavljenom u časopisu BioScience.
Njihova oštra ocena: „Život na planeti Zemlji je pod opsadom“.
Rekli su da je čovečanstvo postiglo „minimalni napredak“ u suzbijanju emisija koje zagrevaju planetu, uz rekordne nivoe velikih gasova staklene bašte, a subvencije za fosilna goriva su porasle prošle godine.
Ova strašna procena dolazi samo mesec dana pre pregovora o klimi UN COP28 koji će se održati u Ujedinjenim Arapskim Emiratima bogatim naftom.
„Moramo da promenimo našu perspektivu o klimatskoj vanrednoj situaciji sa samo izolovanog ekološkog pitanja na sistemsku, egzistencijalnu pretnju“, rekli su autori.
Studija o stanju klime sagledala je nedavne podatke o 35 planetarnih „vitalnih znakova“ i otkrila da je 20 od njih u rekordnim ekstremima ove godine.
Samo otprilike 1,2 stepena Celzijusa porasta temperature iznad predindustrijskih nivoa izazvalo je niz katastrofalnih i skupih posledica.
Ove godine je takođe počeo zagrevanje vremenskog fenomena El Ninjo.
Služba Evropske unije za klimatske promene Kopernikus saopštila je da su tri meseca do septembra bila najtopliji period ikada zabeležen, a verovatno i najtopliji u otprilike 120.000 godina.
Mnogi rekordi u vezi sa klimom oboreni su 2023. godine sa „ogromnim marginama“, navodi se u izveštaju, posebno temperature u okeanima, koje su apsorbovale skoro svu suvišnu toplotu izazvanu ljudskim zagađenjem ugljenikom.
Koautor Johan Rokstrom, direktor Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu, rekao je da su zabeležene temperature površine mora „potpuno zalegle od grafikona“ i da naučnici još nisu u stanju da u potpunosti objasne zašto.
Potencijalno ozbiljni uticaji uključuju pretnje po morski život i koralne grebene i povećanje intenziteta velikih tropskih oluja, navodi se u izveštaju.
Ljudi širom planete su se ove godine suočili sa toplotnim talasima i sušama, dok su velike poplave pogodile SAD, Kinu i Indiju i šire.
U Kanadi su rekordni šumski požari koji su delimično povezani sa klimatskim promenama oslobodili više ugljen-dioksida od ukupnih emisija gasova staklene bašte u zemlji u 2021. godini, navodi se u izveštaju.
Pre 2023, dani sa globalnim prosečnim temperaturama za više od 1,5 stepeni iznad predindustrijskih nivoa bili su retkost, kažu autori. Ova godina je već do sredine septembra zabeležila 38 takvih dana.
Ambiciozniji cilj Pariskog sporazuma od 1,5C meriće se decenijama.
Ali glavni autor Vilijam Ripl, profesor na Državnom univerzitetu Oregon, rekao je da verovatno ulazimo u period u kojem će godišnje temperature dostići taj nivo ili više, rizikujući opasnost od klimatskih povratnih petlji i prelomnih tačaka.
„Jednom kada se pređu, ove prekretne tačke bi mogle da promene našu klimu na načine koji će možda biti teško ili nemoguće preokrenuti“, rekao je on za AFP.
To bi moglo uključivati otapanje ledenih pokrivača na Grenlandu i zapadnom Antarktiku, odmrzavanje velikih površina permafrosta i rasprostranjeni koralni greben.
Uz neke prelomne tačke, „nećemo ih sada izbeći, više se radi o usporavanju štete“, rekao je koautor Tim Lenton, direktor Instituta za globalne sisteme na Univerzitetu Ekseter.
Da bi se to uradilo, emisije moraju biti smanjene i porast temperature obuzdati.
Svaki delić diplome je bitan, rekao je Lenton za AFP: „Ima još mnogo toga da se igra.“
To uključuje broj ljudi koji bi se mogli suočiti sa nepodnošljivim uslovima u narednim decenijama, poput velikih vrućina, ograničene dostupnosti hrane i klimatskih ekstrema.
U izveštaju se navodi da bi tri do šest milijardi ljudi moglo biti „ograničeno izvan regiona pogodnog za život“ do kraja veka.
„Mnogi svetski lideri su generalno nastavili da podržavaju uobičajeno poslovanje, umesto da donose politike za suzbijanje klimatskih promena i održavanje života na Zemlji“, rekao je Ripl.
„Nadamo se da će nedavni ekstremni vremenski događaji pomoći da se kreatori politike motivišu na predstojećoj klimatskoj konferenciji COP28 da podrže masovno smanjenje emisija fosilnih goriva i povećanje finansiranja za klimatsku adaptaciju, posebno u najugroženijim regionima sveta.“