Antarktik, najhladniji kontinent na svetu, suočava se sa neuobičajeno dugotrajnim toplotnim talasom tokom svoje zimske sezone, prema britanskom Nacionalnom institutu za polarna istraživanja. Iako temperaturne anomalije nisu retkost na kontinentu poznatom kao „Led“, ovaj dugotrajni period toplote privlači pažnju naučnika.
Prema privremenim podacima, prosečna temperatura blizu površine na Antarktiku tokom jula 2024. bila je 3,1 stepen Celzijusa iznad normalne za taj mesec, što ga čini drugim najtoplijim julom na kontinentu od kada su zapisi počeli 1979. godine. Najtopliji jul zabeležen je 1981. godine.
Tokom jula, prosečne dnevne temperature na Antarktiku varirale su od -34,68°C do -28,12°C, dok je 7. avgusta zabeležena prosečna temperatura od -26,6°C. Posebno zabrinjavajuća bila je temperaturna anomalija od 9-10°C u delovima Zemlje Droning Mod i istočne obale Vedelovog mora.
Tomas Kejton Harison, polarni naučnik za klimu u British Antarctic Survei, istakao je da su dugotrajne visoke temperature tokom antarktičke zime posebno izvanredne. On je naglasio da preliminarni podaci sugerišu da Antarktik može biti na putu da doživi izuzetno toplu zimu.
Ovaj toplotni talas na najhladnijem kontinentu sveta ima ozbiljne posledice, posebno u kontekstu globalnog zagrevanja. Iako Antarktik ostaje najhladniji, najvetrovitiji i najmanje naseljen kontinent, posledice globalnog zagrevanja su sve prisutnije.
Naučnici upozoravaju da ekstremna toplota na Antarktiku može poslužiti kao okidač za ubrzano otapanje leda. Studija objavljena u junu u časopisu Nature Geoscience otkrila je novu prekretnu tačku za „bezavno topljenje“ antarktičkih ledenih pokrivača, izazvanu toplom okeanskom vodom koja prodire između leda i zemlje na kojoj leži.
Kako temperature okeana rastu zbog globalnog zagrevanja, otapanje ledenih pokrivača na Antarktiku postaje sve izraženije, što predstavlja ozbiljnu pretnju globalnom nivou mora i ugrožava obalne zajednice širom sveta.
