Tetrodotoksin, neurotoksin koji plavoprstenastu hobotnicu čini smrtonosnom, takođe štiti taricha tritone — ali ne razumemo kako ga proizvode, niti u koje svrhe im služi.
Prvi korak ka odgovoru na ova pitanja je razumevanje da li se različiti nivoi pojavljuju kod muškaraca i žena. Kod životinja koje se seksualno razmnožavaju, dimorfne osobine kao što su boja ili veličina psećih zuba mogu biti ključne za preživljavanje i reproduktivnu sposobnost. Istraživanje da li je proizvodnja toksina seksualno dimorfna osobina kod tritona približava nas njenom razumevanju.
„Dugo se smatralo da se koncentracije toksina tritona ne menjaju tokom njihovog života i da mužjaci i ženke imaju tendenciju da imaju iste koncentracije toksina. Sada smo pokazali da ženke tritona zapravo sadrže više toksina od mužjaka tritona“, rekao je dr. Gari Bucciarelli sa Univerziteta Kalifornije Davis, dopisni autor članka u Frontiers in Amphibian and Reptile Science.
„Uočili smo značajno veće i drastičnije fluktuirajuće koncentracije toksina kod ženki, što može imati brojne uzroke, poput odabira partnera.“
Naučnici su već znali da su taricha tritoni seksualno dimorfni u drugim osobinama, kao što su visina repa, veličina i masa. Tetrodotoksin curi iz kože tritona, pa su uzeli male uzorke od više od 850 tritona na 38 različitih lokacija u Kaliforniji.
Snimili su pol, veličinu, masu i visinu repa za sve tritone i da li su ženke bile trudne. Takođe su obeležili tritone koji su uhvaćeni i pušteni kako bi znali koji su tritoni prethodno uzorkovani.
Oni su analizirali kožu kako bi kvantifikovali nivoe prisutnih toksina i uporedili ovo između muškaraca i žena. Takođe su analizirali odnos između varijabli za koje je već poznato da su seksualno dimorfne i nivoa toksina, i kako su se nivoi toksina promenili na mestima gde je bilo moguće uzorkovati više puta tokom sezone parenja.
Otkrili su da ženke nose više toksina nego muškarci. Razlike u nivoima koje proizvode žene nisu bile značajne, u poređenju sa onima između žena i muškaraca. Nivoi muškaraca i žena su fluktuirali u isto vreme iu istom pravcu, ali je promena nivoa toksina kod žena bila veća.
„Za buduće grabljivce ove veće koncentracije predstavljaju ozbiljnu pretnju“, rekao je Bucciarelli, potvrđujući da to znači da su ženke tritona opasnije od mužjaka. „Taricha tritone ne bi trebalo da se rukuju osim od strane stručnog osoblja, jer mogu sadržati do 54 miligrama tetrodotoksina po pojedincu. Doze do 42 mikrograma po kilogramu telesne težine mogu dovesti do hospitalizacije ili smrti.“
Takođe se činilo da tetrodotoksin stupa u interakciju sa drugim polno dimorfnim osobinama, što sugeriše da može postojati cena za visoke nivoe toksina: teže tritone proizvode veće nivoe toksina od lakših. Srednja koncentracija toksina je uvek bila viša kod žena bez obzira na veličinu ili težinu.
Viši nivoi toksina kod žena i sličnost nivoa između različitih ženki ukazuju na to da mehanizmi proizvodnje toksina mogu biti različiti među polovima. Moguće je da ženke drugačije ulažu resurse potrebne za proizvodnju toksina, ili koža žena može da nosi više toksina. Veći nivoi toksina mogu zaštititi ženke koje su ranjive dok se razmnožavaju, ili mogu omogućiti ženkama da prenesu bakterije koje proizvode toksine u jaja, potencijalno štiteći svoje potomstvo.
Iako se ranije smatralo da je toksin samo odbrana od zmija, polne razlike i fluktuirajući nivoi toksina ukazuju na to da može imati složeniju ulogu. Na primer, toksin može delovati kao znak koji pomaže tritonima da odluče gde traže parove i koje pare biraju.
„Obrasci razmnožavanja taricha tritona u velikoj meri zavise od obrazaca padavina“, rekao je Bucciarelli. „S obzirom na sušne uslove u Kaliforniji, nismo uvek imali izbalansiran dizajn prilikom uzorkovanja sa terena. Međutim, smatramo da je obrazac i dalje veoma jak.“
„Naš sledeći plan je da istražimo kako suša i požar utiču na tritone i njihove koncentracije toksina i kako svaki pol reaguje na ove prirodne katastrofe.“
