Žene sa adenomiozom – hroničnim stanjem koje može izazvati bol u karlici i obilno menstrualno krvarenje – izložene su povećanom riziku od neplodnosti, kao i problema u trudnoći i tokom porođaja, pokazalo je istraživanje predstavljeno na 39. godišnjem sastanku Evropskog društva za ljudsku reprodukciju i Embriologija (ESHRE).
Podaci iz prve studije te vrste, zasnovane na više od devet miliona žena, pokazuju da su buduće majke sa adenomiozom imale veće stope komplikacija.
Najveći rizik bio je za porođaj carskim rezom — ovo je bilo 20 puta veće za žene sa adenomiozom nego za one bez tog stanja. Verovatnoća hirurškog uklanjanja materice i komplikacija na ranama takođe je bila znatno povećana, prema nalazima.
U svojoj prezentaciji na konferenciji, autori sugerišu da je potrebno više praćenja miliona žena širom sveta sa adenomiozom. Ovo može pomoći u sprečavanju ili smanjenju rizika od ozbiljnih komplikacija za žene, ili čak smrti za njih i njihove bebe, kažu oni.
Glavni autor dr Mohamed Bazarah, sa Univerziteta Zapadni Ontario, London (Kanada), rekao je: „Žene sa adenomiozom imaju veću verovatnoću da dožive neplodnost, prevremeni porođaj i druga ginekološka stanja kao što je endometrioza.
„Ova studija pruža dubinsku analizu njenih efekata na trudnoću koji su potencijalno posledica mnogih faktora kao što je hronična upala. Nalazi će pomoći da se usmere kako lekari prate i brinu o pacijentima.“
Adenomioza pogađa jednu od deset žena u reproduktivnom dobu. Nastaje kada se endometrijalno tkivo i žlezde koje normalno oblažu matericu nađu u mišićnom zidu materice ili urastu u njih.
Tokom menstruacije, ovo tkivo se zgusne i krvari kao što bi inače bilo u materici. Simptomi mogu uključivati teške grčeve, obilno krvarenje i bol tokom seksa. Međutim, neke žene ne osećaju nikakve fizičke znake, što otežava dijagnozu stanja.
Adenomioza se može javiti kod endometrioze koja je slično, ali odvojeno stanje.
Studije su već pokazale da pacijenti sa adenomiozom imaju veću verovatnoću da dožive akušerske i ginekološke probleme, ali uputstva o tome kako da se nose sa ovim problemima su ograničena.
Autori ove nove studije, koji su uključivali i one sa Univerziteta McGill, u Montrealu (Kanada), postavili su za cilj da pruže dubinski uvid u ishode majki, trudnoće i novorođenčadi kod žena sa adenomiozom.
Koristili su zapise od 2004. do 2014. godine iz baze podataka Nationvide Inpatient Sample (NIS). NIS je deo projekta troškova i korišćenja zdravstvene zaštite, najveće zbirke podataka o stacionarnoj bolničkoj nezi u SAD.
Studijska grupa je bila zasnovana na 9.094.321 ženi bez adenomioze koje su bile trudne i 2.467 budućih majki sa adenomiozom. Upoređeni su reproduktivni ishodi za žene sa adenomiozom i one bez ovog stanja.
Rezultati su pokazali da su pacijenti sa adenomiozom češće stariji, gojazni, imaju hroničnu hipertenziju, bolest štitne žlezde, pre-gestacijski dijabetes i da su prethodno imali carski rez i IVF.
U poređenju sa ženama bez adenomioze, ove pacijentkinje su imale 5,86 puta veći rizik da izlazak bebe preko vagine bude blokiran placentom koja pokriva otvor na grliću materice. Ovo stanje je poznato kao placenta previa.
Takođe su imali 1,69 puta veću verovatnoću da će razviti preeklampsiju, stanje jedinstveno za trudnoću povezano sa visokim krvnim pritiskom i visokim nivoom proteina u urinu, i 1,5 puta većom verovatnoćom da će razviti hipertenziju.
Njihov relativni rizik od akušerskih komplikacija bio je 21,63 puta veći za carski rez, 6,39 za histerektomiju, 2,37 za komplikacije rane, 2,25 za transfuziju krvi, 2,17 za odvajanje placente od zida materice, 1,97 za patnju nakon porođaja i obilno krvarenje. 1,82 za infekciju majke.
Studija nije istraživala zašto su ovi rizici u trudnoći povećani. Međutim, dr Bazarah je rekao da potencijalno može postojati više uzroka kao što su upalne promene, promena krvotoka placente, starija životna dob, povećana stopa upotrebe potpomognute reproduktivne tehnologije i benigni tumori uzrokovani adenomiozom.
„Veća stopa carskog reza može biti posledica povećanog rizika od komplikacija u trudnoći kao što su preeklampsija i previjanje placente“, dodao je on.
Ograničenje studije je bilo to što baze podataka koje su koristili autori nisu precizirali kako je adenomioza svake žene dijagnostikovana ili koliko je teška bolest.
Predsedavajući ESHRE, profesor Carlos Calhaz-Jorge iz bolničkog centra Severni Lisabon i Hospital de Santa Maria u Lisabonu (Portugal), nije bio uključen u ovo istraživanje. Rekao je: „Adenomioza može poremetiti funkciju materice, a to može uticati na razvoj trudnoće i na broj dece koja žena ima. Stanje se često javlja zajedno sa endometriozom, još jednim slabo shvaćenim poremećajem.“
„Ovi sveobuhvatni nalazi istraživanja bi trebalo da pomognu da se trudnicama sa adenomiozom obezbedi dodatni nadzor i negu koja im je potrebna. Hitno je potrebno više istraživanja o ovom veoma uobičajenom, ali često iscrpljujućem stanju.“