Dobro je poznato da je oprema za bezbednost automobila prvobitno dizajnirana sa muškim reprezentativnim telima. To znači da je veća verovatnoća da će žene koje sede u prvom redu zadobiti teške ili smrtonosne povrede u slučaju sudara. Takođe je veća verovatnoća da će biti zarobljeni u slupanim automobilima.
Zainteresovani za nejednakosti dizajna automobila i nastalih povreda, tim istraživača u SAD je koristio podatke o povredama u traumi od žrtava saobraćajnih nesreća da bi procenio razlike u obrascima povreda tipičnih za muškarce i žene.
„Otkrili smo da se obrasci povreda u sudaru vozila i težina povreda razlikuju između muškaraca i žena. Takođe pokazujemo da žene češće stižu u odeljenje traume sa znacima šoka nego muškarci, bez obzira na težinu povrede“, rekla je dr Suzan Kron, prva autor studije Frontiers in Public Health i istraživač na Medicinskom koledžu u Viskonsinu. „Ovi novi nalazi o polnim razlikama u indeksu šoka znače da moramo dalje da istražimo kako i zašto se to dešava.“
„Želeli smo da razumemo da li su razlike u muškim i ženskim povredama i smrti u sudaru vozila takođe prisutne u kliničkim podacima“, objasnio je Kron. Ovo znanje može pomoći da se proceni da li sistemi za sudare putnika podjednako dobro funkcionišu za muška i ženska tela.
Istraživači su koristili podatke o više od 56.000 žrtava saobraćajnih nesreća, od kojih su polovina bile žene. Gledanje podataka o kliničkim povredama omogućava istraživačima da vide stvarne rezultate, a ne procene rizika. Otkrili su da iako su muškarci imali više povreda u celini, žene su imale više povreda karlice i jetre.
Još važnije, međutim, otkrili su da su žene premašile indeks šoka veći od 1,0 češće od muškaraca. Ovo je važilo čak i za žene koje su imale manje ukupnih ili manje teških povreda od njihovih muških kolega. Povišen indeks šoka može biti rani znak upozorenja za hemoragični šok uzrokovan velikim gubitkom krvi, ali može biti i rani prediktor smrtnosti.
„Naša otkrića mogu značiti da ženska tela imaju manji kapacitet da funkcionišu kada dođe do fizioloških promena, da neke povrede imaju veći uticaj na žensko telo, ili da ženska tela drugačije tretiraju gubitak krvi nego muška tela“, istakao je Kron. „Takođe bi moglo biti da smo pretpostavljali da su normalni vitalni znaci isti za sve bez obzira na pol i da moramo ponovo da pogledamo našu definiciju normalnog.“ Sve ove mogućnosti zaslužuju dalje istraživanje, rekli su istraživači.
Ako postane jasno da su njihovi rezultati klinički relevantni, polno diferenciran indeks šoka može promeniti način na koji osobe koje pružaju prvu pomoć i kliničari pristupaju pacijentima, rekli su istraživači. Štaviše, nadaju se da će njihovi rezultati uticati na razvoj bezbednosti automobila.
„Nadamo se da možemo dalje da ocrtamo uticaj seksa na povrede u sudaru kako bi inženjering bezbednosti vozila mogao da uzme u obzir važne razlike u telu muškaraca i žena u njihovom dizajnu i da daju uvid u zakone i propise koji su potrebni za pravičnost u dizajnu bezbednosti automobila“, rekao je Kron.
Istraživači su takođe ukazali na određena ograničenja svoje studije, na primer, da baza podataka ne uključuje podatke o dijastolnom krvnom pritisku, što bi pomoglo da se izračunavanje indeksa šoka učini preciznijim. Drugi faktor koji nije uključen u podatke je veličina vozila, vrsta sudara i potpune informacije o dinamici sudara – faktori koji mogu pomoći da se potpunije razumeju polne razlike u sudarima.
