Žene imaju tendenciju da žive duže od muškaraca, ali globalni pregled podataka o smrtnosti od 1990. do 2010. sugeriše da se rodna razlika u očekivanom životnom veku smanjuje.
Studija je zasnovana na statističkoj analizi podataka Ujedinjenih nacija, koja je grupisala 194 zemlje u ‘klastere’ sličnosti na osnovu merljivih faktora koji utiču na mortalitet.
U poređenju sa statistikom iz 1990-ih, svaki klaster nacija je pokazao konzistentan ili poboljšan očekivani životni vek do 2010. Takođe je došlo do značajnog smanjenja jaza između muškaraca i žena u mortalitetu.
U globalnom proseku, žene danas imaju tendenciju da žive oko četiri ili pet godina duže od muškaraca, iako u nekim zemljama, poput Rusije, žene mogu da žive skoro deset godina duže od svojih muškaraca.
Zašto taj jaz postoji, relativno je nejasno, i dok su neki od njih verovatno biološki, postoje i drugi uticajni faktori koji određuju smrtnost pojedinca, od kojih mnogi zavise od promena u društvu i okruženju.
Na primer, dok su neke nacije, poput Južne Afrike, zabeležile ogroman pad očekivanog životnog veka od 1990. do 2010. godine, ovi izuzeci su uglavnom bili posledica lokalnih faktora kao što su epidemija HIV/AIDS-a, ebola, malarija, rat ili glad.
Ako ukupan globalni trend ostane otprilike isti i dalje, jaz između polova bi se mogao još više smanjiti do 2030. godine, predviđaju istraživači sa Univerziteta Alkala i Univerziteta u Barseloni u Španiji, zajedno sa stručnjakom sa Univerziteta Oksford.
Ovo važi i za zemlje sa višim i sa nižim prihodima, iako zemlje sa višim prihodima imaju tendenciju da pokazuju sve manje povrata u očekivanom životnom veku tokom vremena.
Ipak, u regionima poput Australazije, Evrope i Severne Amerike, istraživači procenjuju primetan pad stope smrtnosti među starijim osobama do 2030. godine, iako će degenerativne bolesti i dalje biti vodeći uzrok smrti.
Japan, Australija i neke zapadnoevropske zemlje će verovatno biti na vrhu liste po pokazateljima dugovečnosti u godinama koje dolaze.
U 2010. godini, SAD su bile među tim najvišim rangom, ali istraživači predviđaju da će do 2030. pasti u klaster na drugom ili čak trećem mestu.
Smrtni slučajevi povezani sa upotrebom droga rastu do zastrašujućih nivoa u SAD, i to podriva budući zdravstveni napredak nacije.
Neke procene sugerišu da bi do 2029. godine SAD mogle da dožive milion više smrtnih slučajeva od opioida.
Trenutna predviđanja se zasnivaju samo na desetogodišnjim podacima, tako da njihove zaključke treba uzeti sa rezervom. Na primer, u poslednjih nekoliko godina zabeleženo je prethodno povećanje očekivanog životnog veka u mnogim zemljama zbog COVID-19, sa većim uticajem na očekivani životni vek muškaraca nego žena, ali ovo može biti samo privremeno odstupanje od sveobuhvatnog trenda povećanja.
Uz to, naučnik lekar Brendon Jan, koji nije bio uključen u studiju, rekao je Čen Liju za Nev Scientist da su rezultati „u skladu sa epidemiološkim trendovima koji bi ukazivali na povećanje globalnog životnog veka i sužavanje rodnog jaza tokom vremena. “
Vodeći istraživač Dejvid Atans i njegove kolege su izveli brojke i predviđaju da će većina nacija videti da se njihovi trendovi dugovečnosti nastavljaju u budućnosti.
Do 2030. godine, otkrili su da će zemlje Latinske Amerike verovatno dobiti najbolje pokazatelje mortaliteta nakon regiona sa visokim prihodima, sa posebno značajnim dobicima u poboljšanju očekivanog životnog veka muškaraca.
U zemljama koje su se suočile sa bolestima, glađu, nasilnim sukobima i ratovima poslednjih godina, poput onih u Africi i na Bliskom istoku, očekuje se da će se i očekivani životni vek muškaraca poboljšati.
Nasuprot tome, povećanje očekivanog životnog veka u Eritreji, Etiopiji, Madagaskaru, Ruandi, Sudanu, Tanzaniji i Zambiji će se uglavnom proizvoditi u ženskoj populaciji, kako se društveno-ekonomski i politički uslovi budu poboljšali.
Najgori ishodi predviđaju se u Centralnoafričkoj Republici, Cote de I’voire, Lesotu i Zimbabveu. Sve ove nacije su bile uključene u ratove i iskusile društvena, ekonomska i politička previranja tokom protekle decenije.
Ništa od ovoga, naravno, ne uzima u obzir nova ekonomska, društvena ili politička dešavanja koja bi se mogla pojaviti u narednim godinama.
Vreme će pokazati da li će se budući poboljšanja očekivanog životnog veka zaista desiti, posebno pošto klimatske promene ugrožavaju milione života iu zemljama sa visokim i niskim prihodima.
Studija je objavljena u PLOS ONE.
