Snažan zemljotres pre 2.500 godina prouzrokovao je da jedna od najvećih reka na Zemlji naglo promeni tok, pokazalo je novo istraživanje. Ranije nedokumentovani potres promenio je glavni kanal reke Gang u sadašnjem gusto naseljenom Bangladešu, koji je i dalje podložan velikim potresima. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Naučnici su dokumentovali mnoge promene rečnog toka, nazvane avulzije, uključujući i neke kao odgovor na zemljotrese. Međutim, „mislim da nikada nigde nismo videli tako veliku“, rekao je koautor studije Majkl Stekler, geofizičar u Zemljinoj opservatoriji Lamont-Doherti, koja je deo Škole za klimu Kolumbije. Moglo je lako da poplavi bilo koga i bilo šta na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, rekao je on.
Vodeći autor Liz Čemberlen, docent na holandskom univerzitetu Vageningen, rekla je: „Prethodno nije potvrđeno da zemljotresi mogu izazvati avulzije u deltama, posebno za ogromnu reku kao što je Gang.
Gang izvire na Himalajima i teče oko 1600 milja, spajajući se sa drugim velikim rekama, uključujući Bramaputru i Megnu, da bi formirao lavirint vodenih puteva koji se ulivaju u široki deo Bengalskog zaliva koji obuhvata Bangladeš i Indiju. Zajedno, oni čine drugi najveći rečni sistem na svetu, mereno protokom. (Amazon je prvi.)
Kao i druge reke koje teku kroz velike delte, Gang periodično prolazi kroz manje ili veće promene toka bez ikakve pomoći od zemljotresa. Sedimenti isprani uzvodno se talože i nagomilavaju u kanalu, sve dok na kraju rečno korito ne poraste suptilno više od okolne poplavne ravnice.
U nekom trenutku, voda se probija i počinje da gradi novi put za sebe. Ali to se generalno ne dešava odjednom – za to mogu biti potrebne uzastopne poplave tokom godina ili decenija. S druge strane, avulzija povezana sa zemljotresom može se desiti manje-više trenutno, rekao je Steckler.
Na satelitskim snimcima, autori nove studije uočili su, kako kažu, verovatno nekadašnji glavni kanal reke, oko 100 kilometara južno od prestonice Bangladeša Dake. Ovo je nizinsko područje široko oko 1,5 kilometara koje se povremeno može naći na nekih 100 kilometara manje-više paralelno sa trenutnim rečnim tokom. Napunjen blatom, često poplavi, a koristi se uglavnom za uzgoj pirinča.
Čemberlen i drugi istraživači su istraživali ovo područje 2018. godine kada su naišli na sveže iskopani iskop za ribnjak koji još nije bio napunjen vodom.
Na jednom boku uočili su različite vertikalne nasipe peska svetle boje koji seku kroz horizontalne slojeve blata. Ovo je dobro poznata karakteristika stvorena zemljotresima: U takvim vodenim područjima, dugotrajno podrhtavanje može stvoriti pritisak na zatrpane slojeve peska i ubrizgati ih prema gore kroz blato iznad. Rezultat: bukvalni peščani vulkani, koji mogu eruptirati na površini. Ovde se nazivaju seizmiti, oni su bili široki 30 ili 40 centimetara, presecali su 3 ili 4 metra blata.
Dalja istraga je pokazala da su seizmiti bili orijentisani po sistematskom obrascu, što sugeriše da su svi stvoreni u isto vreme. Hemijske analize zrna peska i čestica mulja pokazale su da su se erupcije i napuštanje i punjenje kanala dogodili pre oko 2.500 godina.
Štaviše, postojalo je slično nalazište oko 85 kilometara nizvodno u starom kanalu koji se u isto vreme napunio blatom. Zaključak autora: Ovo je bila velika, iznenadna avulzija izazvana zemljotresom, procenjenim na magnitude 7 ili 8.
Kažu da je zemljotres mogao imati jedan od dva moguća izvora. Jedna je zona subdukcije na jugu i istoku, gde se ogromna ploča okeanske kore gura ispod Bangladeša, Mjanmara i severoistočne Indije. Ili je moglo doći od džinovskih raseda u podnožju Himalaja na severu, koji se polako dižu jer se indijski potkontinent polako sudara sa ostatkom Azije.
Studija iz 2016. koju je vodio Steckler pokazuje da ove zone sada stvaraju stres i da bi mogle izazvati zemljotrese uporedive sa onim pre 2.500 godina. Poslednji cunami ove veličine dogodio se 1762. godine, izazvavši smrtonosni cunami koji je putovao uz reku do Dake. Drugi se možda dogodio oko 1140. godine nove ere.
Studija iz 2016. procenjuje da bi savremeno ponavljanje takvog zemljotresa moglo da utiče na 140 miliona ljudi. „Veliki zemljotresi utiču na velika područja i mogu imati dugotrajne ekonomske, društvene i političke efekte“, rekao je Sied Humaiun Akhter, prorektor Bangladeškog otvorenog univerziteta i koautor obe studije.
Gang nije jedina reka koja se suočava sa takvim opasnostima. Druge koje se nalaze u tektonski aktivnim deltama uključuju kinesku Žutu reku; mjanmarski Iravadi; reke Klamat, San Hoakin i Santa Klara, koje teku sa zapadne obale SAD; i Jordan, koji obuhvata granice Sirije, Jordana, palestinske Zapadne obale i Izraela.
Drugi koautori nove studije su na Univerzitetu u Kelnu, Nemačka; Univerzitet u Daki; Bangladeški univerzitet profesionalaca; Univerzitet nauke i tehnologije Noakhali, Bangladeš; i Univerzitet u Salcburgu, Austrija.
