Svetska klima se suočava s opasnošću od prelaska kritičnih tačaka, upozorava novo istraživanje koje sugeriše da bi globalno zagrevanje moglo izazvati nepovratne promene u klimatskom sistemu Zemlje. Studija, vođena klimatskim naučnicima Tesa Moler i Anika Ernest Hogner sa Univerziteta u Potsdamu u Nemačkoj, ukazuje da postoji značajan rizik od prelaska četiri glavne tačke preokreta do 2300. godine ako globalno zagrevanje pređe ciljeve postavljene Pariskim sporazumom.
Naša planeta već je na putanji koja je opasno blizu prekoračenja praga zagrevanja od 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa. Prošle godine, prvi put, globalna temperatura je svakog dana premašila ovaj nivo, naglašavajući hitnost situacije. Ako se trenutni trendovi nastave, rizik od prelaska jedne od četiri kritične tačke preokreta mogao bi porasti na 45% do 2300. godine.
Studija istražuje četiri ključna dela klimatskog sistema koji bi mogli pretrpeti nepovratne promene: kolaps strujnog sistema Atlantskog okeana, kolaps amazonske prašume, otapanje ledenog pokrivača Grenlanda i otapanje ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika. Svaka od ovih tačaka nosi sa sobom rizik od lančanih reakcija koje bi dodatno ubrzale klimatske promene i dovele do dalekosežnih posledica.
Na primer, kolaps Atlantskog strujnog sistema mogao bi se dogoditi već do 2050. godine, dok je ledeni pokrivač Grenlanda blizu, ako ne i već na tački bez povratka. Amazonska prašuma, koja trenutno emituje više ugljen-dioksida nego što ga apsorbuje, mogla bi dodatno doprineti globalnom zagrevanju.
Autori studije ističu da svaki dodatni porast globalne temperature za 0,1°C iznad praga od 1,5°C značajno povećava rizik od prevrtanja ovih ključnih klimatskih sistema. Iako su ove projekcije dugoročne, one jasno ukazuju na potrebu za hitnim akcijama kako bi se zagrevanje zadržalo ispod 2°C.
Ako dođe do prekoračenja praga od 1,5°C, čak i privremeno, može biti teško, ako ne i nemoguće, vratiti se na stabilniji klimatski put. Jedna kritična tačka može pokrenuti domino efekat koji bi destabilizovao druge sisteme, čineći povratak na prethodno stanje nemogućim.
Modeli koje su razvili Moller, Hogner i njihov tim procenjuju da bi dugoročni rizik od prevrtanja mogao dostići čak 76% do 2300. godine, ako se ne preduzmu hitne mere za smanjenje emisija gasova staklene bašte.
Zaključak ove studije jasno naglašava važnost zadržavanja globalnog zagrevanja ispod kritičnih praga i potrebu za postizanjem neto nulte emisije gasova staklene bašte do 2100. godine kako bi se minimizirali rizici za stabilnost klimatskog sistema naše planete.
