Hranjive materije dostupne iz morskih plodova mogle bi pasti za 30 odsto za zemlje sa niskim prihodima do kraja veka zbog klimatskih promena, sugeriše novo istraživanje Univerziteta Britanske Kolumbije.
Prema studiji objavljenoj u Promene klime prirode, to je u scenariju visoke emisije ugljenika i malog ublažavanja. Ovo bi se moglo svesti na pad od otprilike 10% ako bi svet ispunio ciljeve Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 do 2° Celzijusa — što su nedavni izveštaji pokazali da nismo na pravom putu da postignemo.
„Zemlje sa niskim dohotkom i globalni jug, gde je morska hrana ključna u ishrani i ima potencijal da pomogne u rešavanju problema neuhranjenosti, najteže su pogođeni posledicama klimatskih promena“, rekao je prvi autor dr Vilijam Čeung, profesor i direktor UBC institut za okeane i ribarstvo (IOF). „Za mnoge, morski plodovi su nezamenljiv i pristupačan izvor hranljivih materija.“
Istraživači su ispitali istorijske baze podataka o ribarstvu i uzgoju morskih plodova, ili marikulturi, uključujući podatke iz UBC-ovog Sea Around Us kako bi saznali količine ključnih hranljivih materija koje su bile dostupne kroz ribarstvo i uzgoj morskih plodova u prošlosti i koristili prediktivne klimatske modele da ih projektuju u budućnost. . Oni su se fokusirali na četiri hranljive materije koje su u izobilju u morskim plodovima i koje su važne za ljudsko zdravlje: kalcijum, gvožđe, proteine i omega-3 masne kiseline, od kojih ova druga nije lako dostupna u drugim izvorima hrane.
Otkrili su da je dostupnost ovih hranljivih materija dostigla vrhunac tokom 1990-ih i stagnirala do 2010-ih, uprkos povećanju koje je obezbedilo uzgoj morskih plodova i pecanje beskičmenjaka kao što su škampi i ostrige.
Gledajući u budućnost, predviđa se da će se dostupnost sva četiri hranljiva materija iz ulova smanjiti, pri čemu je kalcijum najteže pogođen sa projektovanim padom od oko 15 do 40% do 2100. prema scenariju niske i visoke emisije. Omega-3 bi se smanjila za otprilike pet do 25%. Ovi padovi su uglavnom uzrokovani smanjenjem količine pelagične ribe dostupne za ulov.
„Male pelagične ribe su zaista bogate kalcijumom, tako da u delovima sveta gde ljudi imaju netoleranciju na mleko ili gde su druge namirnice životinjskog porekla, poput mesa i mlečnih proizvoda, mnogo skuplje, riba je zaista ključna za ishranu ljudi“, rekao je stariji autorka dr Kristina Hiks, profesorka Univerziteta Lankaster. „U mnogim delovima sveta, posebno u zemljama sa niskim prihodima širom tropskih krajeva, riba snabdeva hranljive materije koje nedostaju u ishrani ljudi.“
Dok će uzgoj morskih plodova doprineti više hranljivih materija u budućnosti u poređenju sa sadašnjim nivoima, istraživači su predvideli da ova povećanja neće moći da nadoknade gubitak od ribarstva. Prema scenariju visokih emisija, svaki dobitak u dostupnosti hranljivih materija iz uzgoja morske hrane pre 2050. bio bi izgubljen do 2100. godine.
„Primarni razlog za to su klimatske promene, koje takođe predstavljaju značajnu pretnju uzgoju morskih plodova, ostavljajući nas sa rastućim nutritivnim deficitom“, rekao je koautor dr Muhamed Ojinlola, postdoktorski saradnik na UBC odeljenju za zoologiju i Institutu National de la recherche scientifikue. „Samo uzgajanje morskih plodova ne može da pruži sveobuhvatno rešenje za ovo složeno pitanje.
Predviđeno je da će dostupnost sva četiri nutrijenata iz tropskih voda zemalja sa nižim prihodima, kao što su Indonezija, Solomonska ostrva i Sijera Leone, naglo opasti do kraja veka prema scenariju visokih emisija, u poređenju sa minimalnim padom viših prihoda , netropske vode, kao što su one u Kanadi, SAD i UK
Globalno, istraživači su predvideli da će se dostupnost hranljivih materija iz morske hrane smanjiti za oko 4-7% po stepenu Celzijusa. Za zemlje sa nižim prihodima širom tropskih krajeva, uključujući Nigeriju, Sijera Leone i Solomonska ostrva, projektovani pad je bio dva do tri puta veći od globalnog proseka od skoro 10 do 12% po jedinici zagrevanja.
„Ovo istraživanje naglašava uticaj svakog stepena zagrevanja“, rekao je dr Čeung. „Što više možemo da smanjimo zagrevanje, to je manje rizika za morski i ljudski život.
Određene vrste ribe, kao što su inćuni i haringa, pune su hranljivih materija, ali se često koriste za riblje brašno i riblje ulje jer ovi hranljivi sastojci takođe podstiču rast ribe. Slično tome, mnoge zemlje zadržavaju samo odabrane delove ribe za prodaju.
Istraživači su istakli potencijalne adaptacije za povećanje dostupnosti hranljivih materija iz morskih plodova, zadržavanjem više ovih hranljivih riba za lokalnu ljudsku ishranu, kao i smanjenjem rasipanja hrane u proizvodnji i potrošnji ribarstva korišćenjem svih delova ribe uključujući glavu i peraja.
„Budući razvoj snabdevanja morskom hranom treba da uzme u obzir sigurnost ishrane ranjivih grupa, a ne samo ekonomsku korist“, rekao je dr Čeung. „Ali postoji ograničenje koliko su ove intervencije efikasne, tako da je važno ograničiti globalno zagrevanje što je više moguće.“