Čovečanstvo mora ponovo da razmisli o migraciji jer klimatska kriza pokreće brze globalne promene, kažu istraživači.
S obzirom da se očekuje značajna migracija — i granična politika postaje sve čvršća — istraživači kažu da je „sazrelo vreme da se istakne prednosti saradnje između nacija i regiona“.
Promovisanjem prednosti migracije, posebno u eri starenja stanovništva, globalni lideri bi mogli da obezbede bolju budućnost za ljude i društva.
Rad pod naslovom „Predviđanje globalne preraspodele ljudi i imovine“ i objavljen u časopisu Jedna Zemlja dolazi od međunarodnog tima naučnika iz oblasti klime i društvenih nauka, uključujući univerzitete u Vageningenu, Ekseteru i Nandžingu.
„Predviđa se da će milioni ljudi biti raseljeni zbog porasta nivoa mora u narednim decenijama, a 2 milijarde bi moglo biti izloženo ekstremnoj vrućini izvan njihovog iskustva do kraja veka“, rekao je profesor Marten Shefer sa Univerziteta Vageningen.
„Ignorisanje ili umanjivanje važnosti neizbežne globalne preraspodele ljudi dovelo bi do geopolitičke nestabilnosti i polarizovanog i polomljenog sveta.
„Umesto toga, međunarodna zajednica mora da se okupi da ponovo razmisli o mobilnosti i kulturnoj integraciji kako bi se obezbedila benigna tranzicija u ovaj novi svet.
Do sada se većina migracija sa značajnim klimatskim dimenzijama dešavala unutar zemalja, pri čemu su ljudi napuštali područja pogođena dugoročnim padom poljoprivredne produktivnosti ili su izbegli uslove kao što su erozija obale ili ekstremni događaji.
Dok neke velike nacije imaju različite klimatske zone koje to mogu prihvatiti, male zemlje nemaju.
List takođe upozorava da „iskrivljena raspodela bogatstva i povezane moći“ otežava ljudima kretanje, kako unutar tako i između država.
Profesor Tim Lenton, sa Eketer-ovog Instituta za globalne sisteme, rekao je: „Dok mnoge životinjske vrste već menjaju svoju geografsku distribuciju kao odgovor na klimatske promene, a ljudi su to činili hiljadama godina, čovečanstvo se sada suočava sa sve većim preprekama za to.
„Globalno zagrevanje pogoršava postojeće nejednakosti, čineći nastanjivost glavnim političkim izazovom ovog veka.
„Sada je potrebna konkretna saradnja kako bi se migrantski tokovi uskladili sa potražnjom za radnom snagom, u korist globalnog juga i razvijenog sveta.
List kaže da bi velika reforma sistema ishrane, podržana kretanjem radnika, mogla povećati proizvodnju uz očuvanje prirode – posebno ako se potrošnja mesa smanji u korist biljne ishrane.
Migracija stoga može biti dobitna za ljude i klimu, ali lideri moraju dati pozitivan argument za ekonomske koristi i efikasnu integraciju.
„Poigravanje sa društvenim troškovima migracije poziva se na motivaciju nacionalnog identiteta, ali ne uspeva da prevaziđe probleme starenja stanovništva“, rekao je profesor Neil Adger.
„Umesto toga, lideri bi trebalo da se usredsrede na ekonomske i socijalne koristi novih populacija i efektivnu integraciju, koja podjednako koristi i pridošlicama i prvobitnim stanovnicima.
„Svaki deo sveta treba da predvidi nadolazeću klimatsku krizu i promoviše bezbedno i korisno kretanje ljudi kako se uslovi menjaju.“
