Prošle sedmice su klimatski posmatrači EU saopštili da je 2023. godina bila najtoplija u istoriji, prelazeći kritični prag od 1,5 stepeni Celzijusa. To su potvrdili iz Kopernikove službe za klimatske promene (C3S), izveštavajući o povećanju površinske temperature Zemlje od 1,48°C iznad predindustrijskog merila. Ovo je prva godina sa svim danima toplijim od jednog stepena u odnosu na predindustrijski period. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da je ova godina samo pregled „katastrofalne budućnosti koja nas čeka ako ne reagujemo sada“.
Polovina 2023. godine je premašila granicu od 1,5°C, iznad koje se klimatski uticaji mogu postati samopojačavajući i katastrofalni. Čak i ako prosečna temperatura pređe 1,5°C 2024. godine, što neki naučnici predviđaju, svet još uvek može ispuniti ciljeve Pariskog sporazuma smanjenjem temperature nakon određenog vremenskog perioda prekoračenja.
U 2023. su zabeleženi ekstremni požari u Kanadi, suše u Africi i Bliskom istoku, nezapamćeni letnji toplotni talasi u Evropi, SAD-u i Kini, uz rekordnu zimsku toplotu u Australiji i Južnoj Americi. Kopernik predviđa da će period od 12 meseci završen u januaru ili februaru 2024. preći 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa. Ovo je dramatično svedočanstvo o udaljenosti od klime u kojoj se razvila naša civilizacija, kaže direktor C3S Karlo Buontempo.