U svetu prepunom reklama za suplemente i druge životne „hakove“ koji navodno jačaju imunološki sistem, nauka ukazuje na suprotno. Ideja da imuni sistem treba stalno „podsticati“ suplementima nije naučno utemeljena, a čak može izazvati više štete nego koristi.
Naučnici se slažu da imunološki sistem najbolje funkcioniše kada je savršeno izbalansiran. Prekomerna imunološka reakcija može dovesti do alergija, autoimunih poremećaja ili hronične upale, dok nedovoljna reakcija može povećati rizik od bolesti i infekcija.
Imuni sistem je složena mreža ćelija i organa koje konstantno patroliraju telom u potrazi za infekcijama i oštećenjima. Njegova delikatna ravnoteža obezbeđuje pravilan odgovor na pretnje, a svako narušavanje ove ravnoteže može dovesti do bolesti.
Nove imune ćelije se stvaraju u koštanoj srži, a određene vrste, poput B i T ćelija, igraju ključnu ulogu u borbi protiv infekcija. Tokom razvoja, ove ćelije prolaze kroz rigorozan trening kako bi se osiguralo da neće napadati zdrave ćelije u telu. Ove kontrole su važne kako bi se sprečile autoimune reakcije.
Upotreba dijetetskih suplemenata koji obećavaju pojačavanje imunološke funkcije može stvoriti lažan osećaj sigurnosti. Veći unos određenih vitamina ili minerala ne znači nužno jači imunološki sistem, a takvi suplementi mogu imati i neželjene efekte.
Umesto fokusiranja na suplemente, stručnjaci preporučuju održavanje zdravog načina života koji uključuje uravnoteženu ishranu, redovno vežbanje, smanjenje stresa i dobar san. Ovi faktori doprinose opštem zdravlju i podržavaju normalno funkcionisanje imunološkog sistema.
Vakcine su takođe ključne za podršku imunološkom sistemu, pružajući obuku imunim ćelijama kako bi prepoznale i borile se protiv patogena. U savremenom svetu, vakcinacija je najefikasniji način zaštite od ozbiljnih bolesti.
U zaključku, održavanje ravnoteže u pristupu imunološkom sistemu, umesto nepotrebnog „podsticanja“, predstavlja ključ za optimalno zdravlje.
