Istraživači iz Collaborative Research Center (CRC) 1266 na Univerzitetu Kiel (CAU) uspeli su da dokažu, u prvoj arheobotaničkoj studiji o izgorelim ostacima hrane na površini keramičkih posuda, koliko su raznovrsna jela pripremljena u istočnom Holštajnu pre 5.000 godina.
Studija objavljena u PLOS ONE pokazuje da su i žitarice i divlje biljke odigrale veliku ulogu.
Analizirane keramičke posude potiču iz jednog od najstarijih sela u Šlezvig-Holštajnu, neolitskog naselja Oldenburg LA 77 u Ostholštajnu. Koristeći skenirajuću elektronsku mikroskopiju i hemijsku analizu, identifikovana je sofisticirana priprema biljne hrane.
„Kore hrane“ su sadržavale ostatke tkiva zrna emera i ječma, kao i semena bele guščije noge, divlje biljke koja raste kao korovska i ruderalna biljka i proizvodi mnogo skrobnih semena“, objašnjava profesor Vibke Kirlis, šef odeljenja. studija u CRC 1266.
„Ugljenila zrna i pleva emera i ječma, kao i seme bele guščije noge, već su dokumentovane arheobotaničkim analizama uzoraka zemljišta ovog neolitskog naselja“, dodaje dr Dragana Filipović, naučni saradnik CRC 1266.
Nova otkrića pokazuju da su žitarice zaista igrale važnu ulogu u ishrani i da su divlje biljke obogatile spektar hrane najranijih farmera na severu. Ječam je ubran kada je mlečno zreo i pripremljen na sličan način kao zelena pira koja se tradicionalno proizvodi u Baden-Virtembergu. Emmer je obrađen u proklijalom stanju, što je kaši dalo slatki ukus.
Hrana u neolitskom dobu stoga ni u kom slučaju nije bila blaga, već raznovrsna. Ljudi su imali veoma različito čulo ukusa i pridavali su veliku važnost dobrom ukusu.
Dosadašnje hemijske analize grnčarije pokazale su da se u posudama nalaze mlečni proizvodi. Pogled na kore koje su zagorele na loncu sada pokazuje da su žitarice i mlečni proizvodi verovatno prerađivani u kašu za svakodnevnu upotrebu u istim posudama i činili uravnoteženu dijetnu osnovu.
„Dok se životinjske masti apsorbuju u keramiku i ostavljaju signal tamo, komponente biljne hrane mogu se otkriti samo u zagoreloj kori hrane“, kaže dr Lusi Kubiak-Martens, saradnički partner BIAKS Consult-a (Holandija) i prvi autor studija.
Ovo pokazuje koliko je važan pristup više metoda za rekonstrukciju neolitskih recepata stvorenih od raznih sastojaka. Ova otkrića proširuju naše razumevanje dugog i složenog procesa pretvaranja biljaka u obroke tokom perioda koji je usledio nakon uvođenja poljoprivrednog načina života i kultivisanog bilja u severno-centralnoj Evropi.
