Bill Eisenman je oduvek pecao. „Odrastajući, jeli smo sve što smo ulovili — soma, šarana, slatkovodnog bubnja“, rekao je. „To je bio jedini pravi izvor ribe u našoj porodičnoj ishrani i jeli smo je mnogo.“
Danas, krak reke Ruž prolazi kroz Ajzenmanovo imanje u predgrađu severno od Detroita. Ali poslednjih godina, bio je oprezan prema grupi hemikalija poznatih kao PFAS, koje se takođe nazivaju „večnim hemikalijama“, koje se ne razlažu brzo u okolini i akumuliraju se u zemljištu, vodi, ribama i našim telima.
Hemikalije su izbacile iz proizvodnih pogona i deponija u lokalne ekosisteme, zagađujući površinske i podzemne vode, kao i divlje životinje koje tamo žive. I stotine vojnih baza su označene kao izvori hemikalija PFAS koje se ispuštaju u obližnje zajednice.
Istraživači, pecaroši i aktivisti za zaštitu životne sredine širom zemlje zabrinuti su zbog zapanjujuće količine PFAS koja se nalazi u slatkovodnoj ribi. Najmanje 17 država izdalo je savete o potrošnji ribe u vezi sa PFAS-om, otkrili su KFF Health Nevs, uz neka upozorenja stanovništvu da ne jedu ribu ulovljenu u određenim jezerima ili rekama zbog opasnih nivoa večnih hemikalija.
Bez saveznih smernica, ono što se smatra bezbednim za jelo značajno varira među državama, od kojih većina ne predviđa nikakvu regulativu.
Jedenje jedne porcije slatkovodne ribe može biti ekvivalentno pijaćoj vodi kontaminiranoj visokim nivoima PFAS tokom mesec dana, prema nedavnoj studiji Radne grupe za životnu sredinu, istraživačke i zagovaračke organizacije koja prati PFAS. To je uznemirujuće otkriće, posebno za ruralne, autohtone zajednice i zajednice sa niskim prihodima koje zavise od samostalnog ribolova. Riba ostaje veliki deo kulturnih jela, kao i inače zdrav izvor proteina i omega-3.
„PFAS u slatkovodnoj ribi je u takvoj koncentraciji da bi za svakoga ko konzumira, čak i retko, to verovatno bio njihov glavni izvor izloženosti tokom godine“, rekao je David Andrevs, koautor studije i istraživač u EVG-u. . „Govorimo hiljadama puta više od onoga što se obično vidi u vodi za piće.“
Dianne Kopec, istraživačica i saradnica na Univerzitetu u Mejnu koja proučava PFAS i živu u divljim životinjama, upozorila je da jedenje ribe sa visokim koncentracijama PFAS može biti štetnije od žive, za koju je davno utvrđeno da je neurotoksin koji je najštetniji za razvoj fetusa.
Minimalni nivo rizika — procena koliko osoba može da jede, pije ili udiše dnevno bez „detektivnog rizika“ po zdravlje — za PFOS, uobičajenu hemikaliju PFAS, je 50 puta niži od metil žive, oblika žive koji akumulira se u ribama, prema saveznoj agenciji za toksične supstance i registar bolesti. Ali je naglasila: „Obojica su zaista gadni.
Baš kao i živa, PFAS se bioakumulira u lancu ishrane, tako da veće ribe, poput brancina, generalno sadrže više hemikalija nego manje ribe. Živa je rasprostranjenija u Mejnu, ali Kopec kaže da su nivoi PFAS u blizini izvora kontaminacije zabrinjavajuće visoki.
Ekološki centar, ekološka grupa u Mičigenu, edukuje ribolovce o savetima o potrošnji i povezanim uticajima na zdravlje. Ali Erika Blum, direktorka kampanje za borbu protiv toksičnosti, primetila je da je za mnoge ljude na reci „pecanje način života“.
Ajzenman je učestvovao u studiji Ekološkog centra objavljenoj ove godine, koja je testirala ribu iz reka Huron i Ruž u Mičigenu na PFAS koji je izlio iz kontaminacije automobila i druge industrije. Na 15 lokacija, pecaroši su ulovili 100 uzoraka ribe od desetak vrsta, a ono što su pronašli ga je uplašilo.
„Nije bilo sajtova koji su registrovali nulu“, rekao je Ajzenman, napominjući da su neki imali znatno veći nivo hemikalija od drugih. „Morate da donesete vrednosni sud. Ja ću i dalje jesti ribu, ali ne znam da li je to dobra stvar.“
Prošle godine, Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine objavile su sveobuhvatan izveštaj koji povezuje izloženost PFAS-u sa zdravstvenim efektima kao što su smanjen odgovor na vakcine, rak i niska porođajna težina.
Postoje hiljade PFAS, ili perfluoroalkil i polifluoroalkil supstanci, od kojih se mnoge koriste za pravljenje kućnih i industrijskih proizvoda otpornih na mrlje ili nelepljive. Oni su u vatrootpornoj peni koju decenijama koriste vatrogasne službe i vojska, kao i u posuđu za kuvanje, vodoodbojnoj odeći, tepisima, omotima za hranu i drugoj robi široke potrošnje.
Krajem oktobra, EPA je dodala stotine PFAS jedinjenja na svoju listu „hemikalija od posebne zabrinutosti“. Ovo će zahtevati od proizvođača da prijave prisustvo tih PFAS hemikalija u svojim proizvodima — čak i u malim količinama ili u smešama — počevši od 1. januara.
Oko 200 milja severno od Detroita, u ruralnoj Oskodi u Mičigenu, državni zvaničnici su upozorili da se ne jede riba ili jelen uhvaćen ili ubijen u blizini bivše vazduhoplovne baze Vurtsmit zbog kontaminacije PFAS-om.
„Imamo deo rečnog sistema dužine 9 milja u kome je država još 2012. godine utvrdila da nije bezbedno jesti čak ni jednu ribu“, rekao je Toni Španjola, zagovornik zajednica pogođenih PFAS-om. On poseduje kuću preko puta jezera od zatvorenog vojnog mesta.
Na Aljasci je nekoliko jezera označeno da se ulovi i pusti samo zbog kontaminacije PFAS-om penom za gašenje požara. Studija Geološkog zavoda SAD i Odeljenja za zaštitu životne sredine Pensilvanije objavljena u avgustu dovela je do upozorenja da se izbegava jedenje ribe iz sliva Nešamini potoka.
Širom zemlje, samo Ministarstvo odbrane je koristilo protivpožarnu penu i druge proizvode napunjene PFAS-om dovela do kontaminacije najmanje 359 vojnih baza i zajednica koje je potrebno očistiti, dok je dodatnih 248 još uvek pod istragom od juna.
Ali mnoga jezera i potoci nisu testirani na kontaminaciju PFAS-om, a istraživači brinu da mnogo više lokacija drži ribu sa visokim nivoom PFAS-a.
Federalni napori za suzbijanje izloženosti PFAS-u uglavnom su se fokusirali na vodu za piće. Ranije ove godine, EPA je predložila prve nacionalne standarde za vodu za piće PFAS, koji bi ograničili kontaminaciju od šest vrsta hemikalija, sa nivoima za dva najčešća jedinjenja, PFOA i PFOS, postavljenim na 4 dela na trilion.
Ali istraživači EVG-a su otkrili da jedna porcija ribe može biti ekvivalentna mesečnoj vrednosti vode za piće kontaminirane sa 48 delova na trilion PFOS-a.
Izgleda da riba iz prodavnice ulovljena u okeanu, poput uvezenog atlantskog lososa i konzervirane tunjevine, ima niže nivoe PFAS, prema istraživanju FDA.
Projekat biomonitoringa fokusiran na zajednicu stanovnika Azije i Pacifika u oblasti zaliva San Franciska izmerio je nivoe PFAS u krvi i otkrio veće količine jedinjenja u poređenju sa nacionalnim nivoima. Istraživači su takođe anketirali učesnike o njihovoj potrošnji ribe i otkrili da je 56% onih koji su jeli lokalno ulovljenu ribu to činilo najmanje jednom mesečno.
Često se preporučuje jedenje ribljeg filea, jer akumulira manje hemikalija od organa ili jaja, ali mnogi učesnici su izjavili da jedu i druge delove ribe.
Kalifornija je jedna od mnogih država u kojima nema saveta o potrošnji ribe za PFAS. Džej Dejvis, viši naučnik na Institutu za ušće u San Francisku, rekao je da je to delimično zbog „ograničenih dolara za praćenje“ i prioriteta za nasleđene hemikalije kao što su PCB, kao i živa koja je preostala u posebno visokim koncentracijama od iskopavanja zlata i žive.
Vesli Smit, viši toksikolog u Kalifornijskoj kancelariji za procenu opasnosti po zdravlje životne sredine, rekao je da država pregleda najnoviju naučnu literaturu, ali da joj je potrebno više podataka da bi se razvilo savetovanje koje nije „ni previše restriktivno ni previše dozvoljeno“.
Države poput Nju Hempšira, Vašingtona, Mejna i Nju Džersija imaju neke od najzaštitnijih smernica, dok druge države, kao što su Merilend i Mičigen, zaostaju kada je u pitanju označavanje ribe koja nije bezbedna za jelo.
Nivoi savetovanja za rizične grupe — kao što su deca i žene u reproduktivnom dobu — su obično niži, dok se pragovi „ne jedi“ za opštu populaciju kreću od 25,7 delova na milijardu u Nju Hempširu do 300 ppb u Mičigenu, 408 ppb u Merilend i 800 ppb u Alabami.
„To je strašno zastarelo imati tako visoke nivoe i smatrati da je to bezbedno za ljude“, rekao je Kopec, istraživač sa Univerziteta Mejn.
Iako se više ne proizvodi u SAD, PFOS ostaje najčešće pronađena i testirana hemikalija PFAS u ribama danas.
Primarni proizvođač PFOS-a, 3M, najavio je da će početi sa postupnim ukidanjem ove hemikalije 2000. Ove godine kompanija je rekla da će platiti najmanje 10,3 milijarde dolara za rešavanje grupne tužbe koju su pokrenuli operateri javnog vodovoda. Ali u julu, državni tužioci iz 22 države zatražili su od suda da odbije nagodbu, rekavši da je ona nedovoljna za pokrivanje štete.
Vojska je prvi put dokumentovala zdravstvene probleme oko hemikalija PFAS 1970-ih, ali je nastavila da koristi penu za gašenje požara napravljenu sa njima. Po nalogu Kongresa, Ministarstvo odbrane je trebalo da prestane da kupuje retardante koji sadrže PFAS do 1. oktobra i da ga potpuno ukine do 2024. Nedavno objavljena studija povezala je rak testisa kod vojnog osoblja sa PFOS-om.
Pat Elder, aktivista i direktor grupe za zaštitu životne sredine Militari Poisons, testirao je vodu na PFAS na istočnoj obali, uključujući i Piscatavai Creek, koji se odvodi iz Joint Base Andrevs, doma Air Force One.
Godine 2021, nakon testiranja ribe iz Piscatavai Creek-a, zvaničnici Merilenda objavili su jedini državni savet o potrošnji ribe PFAS do danas. Ali Elder brine da Merilend nije otišao dovoljno daleko da zaštiti svoje stanovnike.
„Ljudi jedu ribu iz ovog potoka i to stvara akutnu opasnost po zdravlje na koju izgleda niko ne obraća pažnju“, rekao je Elder.
Od tada, Odeljenje za životnu sredinu Merilenda sprovelo je više praćenja ribe u vodnim tijelima u blizini potencijalnih izvora PFAS, kao i na mjestima koja redovno koriste ribolovci za život, rekao je portparol Džej Aperson. On je dodao da država planira da objavi više saveta na osnovu rezultata, ali je odbio da da vremenski okvir ili podeli lokacije.
Deo izazova objavljivanja reči i postavljanja saveta o potrošnji specifičnim za lokaciju je da nivoi kontaminacije značajno variraju od jezera do jezera, kao i od vrste do vrste, rekao je Brendon Rid, toksikolog i menadžer programa Eat Safe Fish u Mičigenu.
Mičigen je postavio svoje vrednosti skrininga za savete o potrošnji ribe 2014. godine, a država je u procesu ažuriranja u toku sledeće godine, rekao je Rid.
Ali da bi se hemikalije smanjile na zdravije nivoe, zagađenje takođe treba da prestane. Postoji nada: Endruz, istraživač EVG, uporedio je podatke o uzorcima ribe EPA u razmaku od pet godina i otkrio oko 30% pada u proseku u kontaminaciji PFAS.
Blum je posmatrao kako se ovaj ciklus dešava u reci Huron u jugoistočnom Mičigenu, gde su hemikalije PFAS uzvodno prodirale u vodu iz postrojenja za hromiranje. Dok se nivoi PFAS-a u vodi polako smanjuju, hemikalije ostaju, rekla je ona.
„Vrlo, veoma je teško potpuno očistiti celu reku“, rekao je Blum. „Ako se ne pozabavimo tim na izvoru, samo ćemo morati da trošimo novac poreskih obveznika da ga očistimo i da se bavimo savetima o ribi.“
