Od COVID-19 do majmunskih boginja, mersa, ebole, ptičijeg gripa, zika i HIV-a, bolesti koje se prenose sa životinja na ljude umnožile su se poslednjih godina, izazivajući strah od novih pandemija.
Zoonoza je bolest ili infekcija koja se prenosi sa kičmenjaka na ljude i obrnuto. Uključeni patogeni mogu biti bakterije, virusi ili paraziti.
Ove bolesti se prenose ili direktno tokom kontakta između životinje i čoveka, ili indirektno putem hrane ili preko vektora kao što su insekt, pauk ili grinja.
Neke bolesti na kraju postaju specifično ljudske, poput COVID-19.
Prema podacima Svetske organizacije za zdravlje životinja, 60 odsto zaraznih bolesti ljudi je zoonoza.
Izraz „zoonoza“ uključuje širok spektar bolesti.
Neki utiču na probavni sistem, kao što je salmoneloza, drugi na respiratorni sistem, kao što su ptičiji i svinjski grip, kao i COVID, ili nervni sistem u slučaju besnila.
Ozbiljnost ovih bolesti kod ljudi veoma varira u zavisnosti od bolesti i virulencije patogena, ali i od zaražene osobe, koja može imati posebnu osetljivost na patogen.
Slepi miševi deluju kao rezervoar za mnoge viruse koji utiču na ljude.
Neki su poznati odavno, kao što je virus besnila, ali su se mnogi pojavili poslednjih decenija, kao što su ebola, SARS koronavirus, SARS-CoV-2 (koji izaziva COVID-19) ili virus Nipah koji se pojavio u Aziji 1998.
Jazavci, tvorovi, kune i lasice često su umešani u virusne zoonoze, a posebno one koje izazivaju koronavirusi.
Drugi sisari, kao što su goveda, svinje, psi, lisice, kamile i glodari, takođe često igraju ulogu međudomaćina.
Svi virusi odgovorni za velike pandemije gripa imali su ptičije poreklo, bilo direktno ili indirektno.
Konačno, insekti kao što su krpelji su vektori mnogih virusnih bolesti koje pogađaju ljude. — Zašto se povećala učestalost zoonoza?
Pojavivši se pre više hiljada godina, zoonoze su se umnožile u poslednjih 20 ili 30 godina.
Rast međunarodnih putovanja omogućio im je da se brže šire.
Zauzimajući sve veća područja planete, ljudi takođe doprinose narušavanju ekosistema i podsticanju prenošenja virusa.
Industrijska poljoprivreda povećava rizik od širenja patogena između životinja.
Trgovina divljim životinjama takođe povećava izloženost ljudi mikrobima koje mogu da nose.
Krčenje šuma povećava rizik od kontakta između divljih životinja, domaćih životinja i ljudske populacije.
Klimatske promene će naterati mnoge životinje da pobegnu iz svojih ekosistema u zemlje pogodnije za život, upozorila je studija objavljena u naučnom časopisu Nature 2022. godine.
Ako se više mešaju, vrste će više prenositi svoje viruse, što će podstaći pojavu novih bolesti potencijalno prenosivih na ljude.
„Bez preventivnih strategija, pandemije će se pojavljivati češće, širiti se brže, ubijati više ljudi i uticati na globalnu ekonomiju sa razornijim uticajem nego ikada ranije“, upozorila je Ekspertska grupa UN-a za biodiverzitet u oktobru 2020.
Prema procenama objavljenim u časopisu Science 2018. godine, postoji 1,7 miliona nepoznatih virusa kod sisara i ptica, od kojih 540.000 do 850.000 imaju sposobnost da zaraze ljude.
Ali iznad svega, ekspanzija ljudskih aktivnosti i povećane interakcije sa divljim životinjama povećavaju rizik da virusi sposobni da zaraze ljude „pronađu” svog domaćina.
