Ser Elton Džon postavio je rekord na ovogodišnjem Glastonberiju, postavši najgledaniji hedlajner u istoriji festivala, sa više od 7 miliona ljudi koji su se uživo javljali na BBC da bi gledali njegov poslednji nastup u Velikoj Britaniji.
Ali mnogi koji su pratili njegovu muziku tokom decenija primetiće koliko se njegov glas promenio tokom karijere – i to ne samo zbog operacije koju je imao 1980-ih da bi uklonio polipe iz njegovih glasnih žica.
Jednako tako, nije sve u procesu starenja. Iako nije misterija da ovo utiče na svaki deo našeg tela, to nije jedini razlog zašto nečiji glas – čak i profesionalnog pevača kao što je Sir Elton – može zvučati sasvim drugačije tokom godina.
Glasne žice su ono što proizvodi zvuk vašeg glasa. Nalaze se u larinksu, delu respiratornog sistema koji omogućava da vazduh prolazi iz grla u pluća. Kada vazduh izlazi iz pluća i prolazi kroz larinks, to izaziva vibriranje glasnih žica – proizvodeći zvuk.
Glasne žice se sastoje od tri glavna dela: vokalnog mišića, vokalnog ligamenta i sluzokože (koja sadrži žlezde) koja ih pokriva. Ovo održava površinu vlažnom i štiti ih od oštećenja.
Takođe postoji otprilike 17 drugih mišića u larinksu koji mogu promeniti položaj i napetost glasnih žica — na taj način menjajući proizvedeni zvuk.
Pre puberteta, postoji vrlo mala razlika u zvuku koji proizvode glasne žice. Ali tokom puberteta, hormoni počinju da deluju. Ovo menja strukturu larinksa – čineći „Adamovu jabuku“ istaknutijom kod muškaraca – i dužinu glasnih žica. Nakon puberteta, kod muškaraca su oko 16 mm, a kod žena 10 mm.
Glasne žice žena su takođe 20-30% tanje nakon puberteta. Ove kraće, tanje glasne žice su razlog zašto žene obično imaju viši glas od muškaraca.
Čak i nakon puberteta, hormoni mogu uticati na glas. Na primer, ženski glas može zvučati drugačije u zavisnosti od faze njenog menstrualnog ciklusa – pri čemu je najbolji kvalitet glasa u fazi ovulacije. To je zato što žlezde proizvode najviše sluzi tokom ove faze, dajući glasnim žicama njihovu najbolju funkcionalnu sposobnost.
Istraživanja takođe pokazuju da žene koje uzimaju kontraceptivne pilule pokazuju manje varijacije u kvalitetu glasa jer pilula zaustavlja ovulaciju.
S druge strane, hormonske promene tokom predmenstrualne faze ometaju glasne žice, čineći ih čvršćim. Ovo može objasniti zašto su operskim pevačima 1960-ih bili ponuđeni „dani milosti“ kako bi se osiguralo da ne oštete svoje glasne žice. A pošto su glasne žice žena tanje, postoji veća verovatnoća da će pretrpeti štetu usled prekomerne upotrebe.
Kao i kod skoro svakog drugog dela tela, glasne žice stare. Ali ove promene možda neće biti tako primetne za sve.
Kako starimo, larinks počinje da povećava sadržaj minerala, čineći ga čvršćim i sličnijim kostima nego hrskavici. Ova promena može početi da se dešava već u vašim tridesetim — posebno kod muškaraca. Ovo čini glasne žice manje fleksibilnim.
Mišići koji omogućavaju pokretu glasnih žica takođe počinju da se troše (kao i drugi naši mišići) kako starimo. Ligamenti i tkiva koja podržavaju glasne žice takođe gube elastičnost, postajući manje fleksibilni.
Takođe dolazi do smanjenja funkcije plućnih mišića, smanjujući snagu vazduha koji se izbacuje iz pluća da bi stvorio zvuk. Broj žlezda koje proizvode zaštitnu sluz takođe se smanjuje, uz smanjenje sposobnosti kontrole larinksa.
Dok glasne žice stare uglavnom istom brzinom kod većine ljudi, mnogi faktori životnog stila mogu povećati rizik od njihovog oštećenja — i tako mogu promeniti način na koji vaš glas zvuči.
Pušenje, na primer, izaziva lokalizovanu upalu, povećanu proizvodnju sluzokože, ali takođe može isušiti površine sluzokože. Alkohol ima sličan efekat. Vremenom, ovi faktori mogu oštetiti glasne žice i promeniti zvuk glasa.
Neki lekovi bez recepta i lekovi koji se izdaju na recept takođe mogu da promene glas – kao što su steroidni inhalatori koji se koriste za laringitis. Razređivači krvi takođe mogu oštetiti glasne žice i uzrokovati stvaranje polipa, zbog čega glas zvuči hrapavo ili promuklo. Relaksanti mišića takođe mogu dovesti do iritacije i oštećenja glasnih žica zbog leka koji omogućava da se želudačna kiselina ispere nazad u larinks. Srećom, iritacija i promene izazvane ovim lekovima obično nestaju nakon prestanka upotrebe.
Još jedan faktor životnog stila može biti prekomerna upotreba, što se obično vidi kod pevača i drugih ljudi koji mnogo koriste svoj glas tokom posla, kao što su nastavnici i instruktori fitnesa. Ovo može dovesti do neuobičajenog stanja zvanog Reinkeov edem, koji takođe može biti uzrokovan pušenjem. Reinkeov edem uzrokuje oticanje tečnosti u glasnim žicama, menjajući visinu glasa – često ga čini dubljim.
U ekstremnim slučajevima Reinkeovog edema, potrebna je operacija za drenažu tečnosti. Ali u većini slučajeva, odmor i izbegavanje iritirajućih materija (pušenje i alkohol) su korisni, dok govorna i jezička terapija takođe može da reši promenu zvuka.
Iako ne možemo pomoći nekim promenama u vezi sa godinama koje se dešavaju na našim glasnim žicama, možemo da zadržimo neke od naših vokalnih kvaliteta i sposobnosti kroz kontinuiranu upotrebu. Ovo može objasniti zašto, u mnogim slučajevima, pevači pokazuju znatno manje promene glasa sa godinama od njihovih kolega koji ne pevaju.
Svakodnevno pevanje ili čitanje naglas može dati glasnim žicama dovoljno vežbanja da uspori njihov pad.
Briga o svojim glasnim žicama je takođe važna. Održavanje hidratacije i ograničavanje unosa alkohola i duvana može pomoći u sprečavanju visokih stopa opadanja i oštećenja.
