Crvenjenje je vidljiva reakcija našeg tela kada osećamo emocije poput stida, sramežljivosti ili samosvesti. Uzrokovano je kratkim porastom protoka krvi do kože u predelu ušiju, lica, vrata ili grudi. Kada emocija izazove crvenjenje, simpatički nervni sistem postaje aktivan i oslobađa adrenalin.
Adrenalin u telu steže krvne sudove, ali na licu deluje suprotno – oni se šire. To omogućava da više krvi prolazi kroz kožu, čineći lice toplim. Crvenimo zbog ovog iznenadnog protoka krvi blizu površine kože.
Osobe sa svetlijim tonovima kože pokazuju crvenilo jasnije. Kod tamnijih tonova, promena može biti manje vidljiva, ali se fiziološki proces i dalje dešava. Bez obzira na to da li drugi mogu to videti, i dalje ćete osećati toplinu ili trnjenje u licu.
Ljudi se crvene kada se osećaju veoma samosvesno, što obično izaziva neželjena socijalna pažnja. Iako je „sistem borbe ili bega“ uključen, crvenjenje nije priprema za opasnost. Umesto toga, naučnici smatraju da je evoluiralo kao socijalni signal, način da pokažemo drugima da prepoznajemo grešku ili se osećamo posramljeno.
Različite emocije mogu izazvati crvenjenje, ali mehanizam ostaje isti: povećan protok krvi do lica. Razlika je u tome što crvenjenje od besa dolazi iz uzbuđenja i frustracije, dok crvenjenje od stida dolazi iz samosvesti i socijalnih emocija.
Žene i mlađi ljudi se više crvene, što može objasniti zašto se često povezuje sa mladošću, vitalnošću i plodnošću. Osobe sa socijalnom anksioznošću takođe su sklonije crvenjenju. Kako starimo i stičemo više životnog iskustva, obično se manje crvenimo, što može ukazivati na veću upoznatost sa socijalnim normama.
