Električni automobili postaju sve veći i teži. U 2019. godini, 30% modela električnih vozila (EV) dostupnih širom sveta bila su sportska terenska vozila (SUV).
Brzo napred do 2022. i ta cifra je iznosila 40% – što je ekvivalentno udelu malih i srednjih opcija automobila zajedno. Ostali veliki modeli su činili više od 15%.
Postoji problem sa ovim. Veća i teža EV zahtevaju veće baterije za napajanje. U stvari, baterija SUV-a može biti dvostruko veća od one u manjem vozilu.
Kao i kod mnogih drugih baterija, litijum-jonske ćelije koje napajaju većinu električnih vozila oslanjaju se na sirovine kao što su kobalt, litijum i nikl. U standardnoj litijum-jonskoj bateriji od 60 kVh, dizajniranoj za manje EV, može biti čak 170 kg minerala, uključujući 39 kg nikla i 5 kg litijuma.
Baterije za električne terence zahtevaju da se iz okoline izvuče do 75% više sirovina od ovoga.
Međutim, istraživanja sugerišu da bi u budućnosti moglo doći do nestašice u snabdevanju baterijskim materijalom. Do 2030. moglo bi biti 55% manje litijuma i 8% manje nikla i mangana nego što je potrebno da se zadovolji potražnja za EV baterijama.
Ako potražnja za električnim SUV-ovima nastavi da raste u narednoj deceniji, to bi moglo ozbiljno da eskalira pritisak na ionako ograničene ponude kritičnih sirovina.
Proizvodnja baterija je takođe proces koji zahteva visok nivo ugljenika, pri čemu se emisije povećavaju kako baterije rastu. Na primer, emisije CO₂ koje su rezultat obrade materijala i proizvodnje baterija mogu porasti do nivoa 70% viših za električne SUV u poređenju sa manjim EV.
Rudarske aktivnosti su takođe povezane sa nekoliko negativnih uticaja na životnu sredinu. Na primer, jedna studija je otkrila da su aktivnosti iskopavanja litijuma u Salar de Atacama – najvećoj solani u Čileu – poremetile mesta za razmnožavanje flaminga i smanjile pristup ptica hrani i vodi.
Proširenje rudarskih operacija kako bi se podržalo rastuće tržište SUV-a moglo bi dovesti do daljeg uništavanja staništa, prekomerne potrošnje vode, povećanog otpada iz rudarstva i povećanog rizika po lokalni biodiverzitet.
Dodatnu složenost čini nedavna odluka EU da u novim baterijama za električna vozila uvede minimalni udeo recikliranog materijala. Od 2021. godine, propisi zahtevaju da 6% nikla i litijuma i 14% kobalta u EV baterijama mora biti dobijeno iz recikliranih materijala.
S obzirom na nagli porast potražnje za baterijama, zajedno sa potrebom za više recikliranih materijala, ponovo bismo mogli da se susrećemo sa zategnutim lancem snabdevanja, sa posebnim implikacijama za veće baterije.
Za punjenje većih baterija na ekološki prihvatljiv način biće potrebno povećano snabdevanje električnom energijom sa niskim sadržajem ugljenika. Ali, kako na izvore energije koji se koriste za proizvodnju električne energije utiču faktori uključujući dostupnost i dinamiku energetskog tržišta, intenzitet ugljenika u snabdevanju električnom energijom često može da varira.
Čak i ako električne mreže postanu čistije, sve veća potražnja izazvana potrebom za punjenjem ovih većih baterija mogla bi da izvrši pritisak na električne mreže.
Sistemi prenosa i distribucije projektovani su u vreme kada su elektrane bile velike i centralizovane, a potražnja za električnom energijom relativno niska. Međutim, energetski pejzaž je evoluirao.
Sada se krećemo ka decentralizovanim izvorima energije, kao što su vetroturbine i solarni paneli. Ovi izvori energije su često manji i locirani u oblastima gde je proizvodnja električne energije ranije bila odsutna.
Kao rezultat toga, mrežna infrastruktura na ovim lokacijama je manje razvijena. Potražnja za električnom energijom takođe raste, jer sve više ljudi kupuje električna vozila i ugrađuje toplotne pumpe.
Ukupan kapacitet mreže mogao bi biti dovoljan da prihvati ove promene. Ali i dalje mogu postojati periodi, posebno u određeno doba dana ili godine, kada mreža doživljava uska grla.
Na primer, može postojati višak proizvodnje obnovljive energije na jednoj lokaciji i značajna potražnja u udaljenoj oblasti, ali električna infrastruktura može biti nedovoljna za prenos energije sa jednog kraja na drugi.
Ovakva situacija se često dešava u Velikoj Britaniji. Godine 2022., uska grla u prenosnom sistemu značila su da su škotske vetroelektrane plaćene da prestanu da proizvode energiju u 200 odvojenih prilika, a gasne elektrane u Engleskoj su plaćene da povećaju proizvodnju kako bi to kompenzovale.
Komunalne kompanije rade na jačanju električnih mreža širom sveta, na primer, izgradnjom više vodova za prenos dodatne energije.
Vozači se sve više odlučuju za velike električne terence. Ali uticaj ovih vozila na životnu sredinu ne treba potcenjivati. Nemilosrdna potražnja za materijalima za baterije i električnom energijom postavlja pitanje da li će SUV i dalje biti održiva zelena opcija.
