Šta bi putnik iz budućnosti pomislio kada bi jednog dana mogao da analizira stene koje se trenutno formiraju na planeti? Sigurno bi ova osoba pronašla popriličan broj plastičnih fragmenata i zapitala se zašto je ovog materijala tako obilno u stenama određene starosti na Zemlji. Ovo je isto pitanje koje su sebi postavili geolozi i paleontolozi nakon mnogo godina proučavanja drugog materijala: ćilibara, fosilizovane smole iz krede koja nam pomaže da rekonstruišemo kakve su bile šume u kojima su živeli dinosaurusi.
Znamo razlog za obilje toliko plastike u današnjim ekosistemima, „ali možemo samo da procenimo prirodne uzroke koji bi objasnili proizvodnju velikih količina smole u kredi“, kaže Gzavije Delklo, profesor na Fakultetu nauka o Zemlji. sa Univerziteta u Barseloni i prvi autor članka objavljenog u časopisu Earth-Science Revievs koji se bavi ovom enigmom moderne paleontologije.
„Priče o plastici i fosilnim smolama su veoma različite, ali imaju jednu zajedničku stvar: radoznalost koja je uključena u posmatranje da se neki novi i relevantni fenomen pojavio u nekom trenutku u istoriji Zemlje i da je zabeležen u stenama“, kaže Delklos, član Odeljenje za dinamiku Zemlje i okeana i Institut za istraživanje biodiverziteta (IRBio) UB.
„Ćilibar, a posebno njegovo izobilje, ne bi bili zanimljivi da u svojoj unutrašnjosti nema mnogo organizama koji su naseljavali šume prošlosti, koji su savršeno očuvani kao fosili i koji nam danas omogućavaju da saznamo šume krede sa detaljima koji ponekad izgledaju nestvarno“, kaže Enrike Penalver, koautor studije i član Instituta za geologiju i rudarstvo Španije, nacionalnog centra Španskog nacionalnog istraživačkog saveta (CN IGME-CSIC ).
Kreda, period koji se proteže od pre 145,5 do 66 miliona godina, predstavlja vreme brzih evolucionih promena i diverzifikacije organizama. Danas nisu prisutni dominantni uslovi koji su u kredi omogućavali masovno formiranje obilnih naslaga smole širom planete, niti se zna zašto je u vreme dinosaurusa postojala tako izuzetno obilna proizvodnja smole.
„Oko 54 miliona godina, i po prvi put u istoriji Zemlje, postojala je masovna proizvodnja smole od strane biljaka, a mi još uvek ne znamo zašto“, ističu Delklos i Penalver. „Proizvodne količine koje su mogle da formiraju fosilne naslage smole onoga što danas poznajemo kao ćilibar nikada nisu dostignute. Od baremija do kampa, a zahvaljujući uslovima na planeti, određene grupe četinara mogle su da nastanu velika ležišta fosilne smole koje otvaraju pravi prozor u ekosisteme prošlosti i danas pružaju veoma važne paleobiološke informacije. Ovaj vremenski raspon smo nazvali Kredni smolni interval (CREI).“
Formiranje velikih naslaga ćilibara zahteva postojanje drveća sa sposobnošću da proizvodi mnogo smole. Tokom krede, samo golosemenice — na primer četinari — koje su evolutivno starije od cvetnih biljaka, mogle su da proizvode smolu. Štaviše, smola je morala da bude zarobljena u sedimentnom okruženju bez kiseonika da bi se sačuvala milionima godina. Ali koji su ekološki ili biološki faktori mogli usloviti takvu proizvodnju smole u kredi?
„Naša studija pokazuje da su tokom krede četinarske šume bile široko rasprostranjene širom planete. Ove naslage ćilibara formirane tokom CREI-a dele ove karakteristike: visoka proizvodnja smole isključivo od četinara; prisustvo fuzaina, materijala dobijenog od biljnog materijala koji je spaljen od šumski požari; fosili sačuvani u ćilibaru koji odgovaraju sličnoj fauni i flori među različitim naslagama; i akumulacija smole u prelaznim sedimentnim sredinama pod suptropskim i umerenim paleoklimama koje se poklapaju sa početkom faza porasta nivoa mora“, navode autori.
Studija takođe ukazuje da masovna proizvodnja smole nije bila kontinuirana tokom CREI niti je svuda bila jednaka: bilo je vremena veće i manje proizvodnje. U studiji, koju je sprovela velika multidisciplinarna grupa stručnjaka, posebno je vredno pažnje učešće Rikarda Pereza de la Fuentea iz Muzeja Univerziteta Oksford (Ujedinjeno Kraljevstvo).
Komadi ćilibara koje su paleontolozi pronašli na različitim lokacijama širom sveta daju novi uvid u kredu. U ovom periodu pojavili su se veliki kopneni ekosistemi u kojima su dominirale angiosperme — cvetne biljke — i mnoge evolucione linije današnjih organizama. Promenjena je distribucija kontinenata i okeanskih struja, klima je bila toplija i vlažnija od današnje, a nivo mora porastao je više od 200 metara iznad današnjih obala.
„U atmosferi je bilo visokog nivoa ugljen-dioksida (CO 2 ) zbog intenzivnog vulkanizma, ali i kiseonika (O 2 ) zbog velikog proširenja šuma na geografske širine koje su sada prekrivene ledom, karakteristika koja takođe poboljšava velike požari“, primećuju Delklos i Penalver.
Ovo je globalni pejzaž i okruženje koji su dominirali Zemljom tokom većeg dela krede. Faktori životne sredine uslovili su život i evoluciju organizama koji su postojali na planeti, posebno kopnenih, od najmanjih do velikih dinosaurusa, kao i odnose između različitih vrsta.
U ovom scenariju, CREI se pojavljuje kao globalni fenomen, sa izdašcima ćilibara raspoređenim svuda tokom krede, i koncentrisanim posebno u Lauraziji i na severnoj ivici Gondvane. Faktori životne sredine su možda uticali na globalnom nivou, dok su biološki faktori — interakcija između biljaka i artropoda, itd. — mogli delovati na regionalnom nivou.
„CREI predstavlja veliki prozor u nestali svet, na počecima modernih ekosistema u kojima su dominirale biljke u cvetu, gde su živeli dinosaurusi i gde su evoluirale loze prvih ptica i sisara. Proučavanje ovog perioda nam omogućava da dobijemo mnogo podataka maksimalnog naučnog interesovanje za filogenetske odnose, izumrle organizme, začetke ponašanja koje danas možemo prepoznati u mnogim grupama, unutar- i međuvrsne odnose izumrlih organizama (parazitizam, oprašivanje, roditeljska briga, rojenje, šumarstvo, razmnožavanje i dr.) stanovnika naselja. zemaljsko okruženje – šuma – koje se obično ne fosiliziraju“, zaključuju stručnjaci.