Misterija zašto mijeloidna leukemija ponovo počinje da raste nakon što je hemoterapija ubila većinu malignih ćelija, i kako se rast može blokirati prenamenjenim lekovima, potencijalno je rešena novim istraživanjem.
Koštana srž pacijenata sa AML-om sadrži retku populaciju leukemijskih matičnih ćelija (LSC) koje ne rastu i stoga nisu ubijene hemoterapijom. Međutim, nakon tretmana, ove ćelije počinju da rastu i proizvode AML ćelije, ali nije jasno šta je pokrenulo ovaj proces.
U novoj studiji objavljenoj u Nature Communications, istraživači sa Univerziteta u Birmingemu, Univerziteta Njukasl i Centra za pedijatrijsku onkologiju Princess Makima proučavali su pojedinačne ćelije pacijenata sa t(8;21) akutnom mijeloidnom leukemijom, specifičnom vrstom raka krvi, do istražiti šta je dovelo do rasta retkih LSC-a.
Profesorka Konstanca Bonifer sa Instituta za rak i genomske nauke na Univerzitetu u Birmingemu, koja je vodila studiju, rekla je: „Leukemijske matične ćelije normalno izgledaju kao da spavaju, zbog čega se ne ubijaju hemoterapijom, ali smo zaključili da nešto mora da ih pokrene da počnu da rastu. da bi se leukemija vratila.
„Ove ćelije su veoma retke i teške za proučavanje, ali ispitivanjem ekspresije gena u pojedinačnim LSCs otkrili smo da se eksprimiraju geni koji kodiraju za regulatore rasta koji inače nisu prisutni u mijeloidnim ćelijama. Oba tipa ćelija se nalaze u koštanoj srži pored AML ćelija, ali Zdrave matične ćelije ne reaguju na njihove signale. Aberantnim povećanjem regulacije ovih regulatora rasta, leukemijske matične ćelije sada mogu reagovati na faktore rasta koji su prisutni u telu i reći im da rastu.“
Regulatori rasta, identifikovani u ovoj studiji, bili su KDR, receptor za VEGF signalizaciju koji se normalno eksprimuje samo u krvnim sudovima i IL-5 receptor koji je normalno eksprimiran samo na eozinofilima. Štaviše, VEGFA, faktor rasta koji se vezuje za KDR, takođe je izražen leukemijom, što znači da može da izazove sopstveni rast.
Nakon identifikacije ovih receptora, istraživači su potvrdili da su aktiviranjem u laboratoriji mogli da pokrenu rast matičnih ćelija. Važno je da su takođe pokazali da se rast može blokirati u posudi i kod miševa prenamenom lekova protiv VEGF-a (Avastin, odobren za različite solidne tumore uključujući kolorektalni karcinom) i signalizacije IL-5 (Fasenra, odobren za eozinofilnu astmu).
Profesor Olaf Heidenreich sa Univerziteta Njukasl i Centra za pedijatrijsku onkologiju Princeze Maksime kaže: „Uzbuđujući rezultat ovih studija je činjenica da je ekspresija ovih receptora specifična za ovu vrstu leukemije. Oni su izraženi kao rezultat prisustva leukemije. specifične mutacije koje izazivaju bolest koja dovodi do onkofuzionog proteina RUNKS1::ETO koji reprogramira regulatornu mrežu gena koja definiše kako ćelija reaguje na spoljne signale rasta.
„Ovaj rad naglašava moć analize pojedinačnih ćelija za duboko kopanje u ono što reguliše rast AML ćelija. Takođe naglašava činjenicu da podtipovi AML-a možda moraju da se tretiraju kao odvojeni entiteti.“
Prvi autor studije, dr Sofi Kelavej, koja sada nastavlja ovo istraživanje na Univerzitetu u Notingemu, kaže:
„Bili smo veoma uzbuđeni što smo pronašli ne jednu već dve nove, i potencijalno mete koje se mogu lekovima da sprečimo recidiv kod ovih pacijenata. Rečeno nam je da se vaš rak vratio je poražavajuća vest i želimo da sprečimo da se to dogodi. Nažalost, pošto su ovi receptori bili tako specifični ovo bi funkcionisalo samo za t(8;21) akutnu mijeloidnu leukemiju i nije magični metak.
„Međutim, inspekcija drugih podataka o pojedinačnim ćelijama iz različitih podtipova leukemije pokazuje da su i drugi regulatorni putevi rasta takođe regulisani u njihovoj populaciji matičnih ćelija. Sada se nadamo da ćemo pronaći one koji mogu biti pogođeni drugim vrstama AML-a.“
Dr Suzanne Rik, iz Blood Cancer UK, rekla je: „Rak krvi je treći najveći ubica raka u Velikoj Britaniji, a akutna mijeloična leukemija je posebno agresivan oblik raka krvi koji se može vratiti čak i nakon što su početni tretmani bili uspešni.“
„Ovo istraživanje otkriva zašto se jedna specifična vrsta akutne mijeloične leukemije može vratiti i može dovesti do razvoja novih tretmana sa potencijalom da zaustave povratak raka, dajući novu nadu ljudima koji su pogođeni ovim specifičnim oblikom leukemije. Međutim, dalje Neophodan je rad da se vidi da li bi sličan pristup mogao da se primeni za druge oblike akutne mijeloične leukemije i, šire gledano, potrebno je mnogo više istraživanja da bi se razvili efikasni, ljubazniji tretmani za sve vrste raka krvi.“
