Ako samozadovoljno verujete da ste u pravu u neslaganju sa prijateljem ili kolegom, nova studija sugeriše zašto zapravo možda grešite.
Istraživači su otkrili da ljudi prirodno pretpostavljaju da imaju sve informacije koje su im potrebne da donesu odluku ili podrže svoj stav, čak i kada nemaju.
Istraživači su to nazvali „iluzijom adekvatnosti informacija“.
„Otkrili smo da, generalno, ljudi ne prestaju da razmišljaju da li postoji više informacija koje bi im pomogle da donesu informisaniju odluku“, rekao je koautor studije Angus Flečer, profesor engleskog na Državnom univerzitetu Ohajo i član univerzitetskog Project Narrative.
„Ako ljudima date nekoliko informacija koje izgledaju kao da se slažu, većina će reći ‘to zvuči tačno’ i prihvatiti to.
Studija je objavljena u časopisu PLOS ONE. Flečer je završio rad sa koautorima Hanterom Gelbahom, edukativnim psihologom na Školi za obrazovanje Univerziteta Džon Hopkins, i Karli Robinson, višim istraživačem na Visokoj školi za obrazovanje Univerziteta Stanford.
U studiji je učestvovao 1.261 Amerikanac koji je učestvovao na mreži.
Bili su podeljeni u tri grupe koje su čitale članak o izmišljenoj školi kojoj je nedostajala adekvatna voda. Jedna grupa je pročitala članak koji je samo naveo razloge zašto bi se škola spojila sa drugom koja je imala adekvatnu vodu; članak druge grupe samo je naveo razloge da ostanemo odvojeni i da se nadamo drugim rešenjima; a treća kontrolna grupa je pročitala sve argumente za spajanje škola i za razdvajanje.
Nalazi su pokazali da dve grupe koje su pročitale samo polovinu priče – bilo samo argumente za spajanje ili samo argumente protiv spajanja – i dalje veruju da imaju dovoljno informacija da donesu dobru odluku, rekao je Flečer. Većina njih je rekla da će se pridržavati preporuka iz članka koji su pročitali.
„Oni sa samo polovinom informacija zapravo su bili sigurniji u svoju odluku da se spoje ili ostanu odvojeni od onih koji su imali kompletnu priču“, rekao je Flečer.
„Bili su sasvim sigurni da je njihova odluka ispravna, iako nisu imali sve informacije.
Pored toga, učesnici koji su imali polovinu informacija rekli su da misle da će većina drugih ljudi doneti istu odluku kao oni.
Postojala je jedna dobra vest iz studije, rekao je Flečer. Neki od učesnika koji su pročitali samo jednu stranu priče kasnije su pročitali argumente za drugu stranu. I mnogi od tih učesnika bili su spremni da promene mišljenje o svojoj odluci, kada su imali sve činjenice.
To možda neće raditi stalno, posebno u vezi sa ukorijenjenim ideološkim pitanjima, rekao je on. U tim slučajevima, ljudi možda neće verovati novim informacijama, ili mogu pokušati da ih preformulišu tako da odgovaraju njihovim već postojećim stavovima.
„Ali većina međuljudskih sukoba nije vezana za ideologiju. Oni su samo nesporazumi u svakodnevnom životu“, rekao je Flečer.
Ova otkrića nude dopunu istraživanju onoga što se zove naivni realizam, verovanja ljudi da je njihovo subjektivno razumevanje situacije objektivna istina, objasnio je Flečer. Istraživanje naivnog realizma često se fokusira na to kako ljudi različito shvataju istu situaciju.
Ali iluzija adekvatnosti informacija pokazuje da ljudi mogu da dele isto razumevanje — ako oboje imaju dovoljno informacija.
Flečer, koji proučava kako na ljude utiče moć priča, rekao je da bi ljudi trebalo da budu sigurni da imaju punu priču o situaciji pre nego što zauzmu stav ili donesu odluku.
„Kao što smo otkrili u ovoj studiji, postoji ovaj podrazumevani režim u kome ljudi misle da znaju sve relevantne činjenice, čak i ako ne znaju“, rekao je on.
„Vaš prvi potez kada se ne slažete sa nekim bi trebalo da bude da razmislite: ‘Da li postoji nešto što mi nedostaje što bi mi pomoglo da vidim njihovu perspektivu i bolje razumem njihovu poziciju?’ To je način borbe protiv ove iluzije adekvatnosti informacija.“
