„Nestale devojke u istorijskoj Evropi“ je veliki istraživački projekat na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju (NTNU) u kojem su istraživači istraživali broj devojčica i dečaka u evropskim zemljama tokom perioda od 250 godina. Otkrili su da je broj muške dece veći u nekoliko zemalja tokom perioda siromaštva i loših životnih uslova.
Istraživači su primetili ovaj trend u zemljama južne i istočne Evrope. To je bilo najočiglednije u Grčkoj, ali se može videti i u Norveškoj.
„Pronašli smo slične obrasce u svim ovim zemljama, iako u različitom stepenu. U drugim evropskim zemljama problem je bio minimalan“, kaže Fransisko Beltran Tapija. Tapija je profesor istorije na NTNU i vodi istraživački projekat.
Nalazi projekta objavljeni su u člancima u brojnim časopisima, uključujući Cliometrica i The Economic History Review.
Francisko Beltran Tapija prvi je primetio ovaj fenomen dok je istraživao rodnu distribuciju među decom školskog uzrasta u Španiji kroz istoriju. Otkrio je da je u nekim regionima iu nekim periodima bilo više dečaka nego devojčica.
To je izazvalo njegovo interesovanje, pa su istraživači uključili celu Evropu u projekat „Nestale devojke”.
Istraživački projekat ispituje da li su diskriminatorne prakse povećale stopu smrtnosti žena u detinjstvu i detinjstvu u Evropi od 1700. do 1950. godine.
Devojčice imaju prirodnu biološku prednost kada je u pitanju preživljavanje od fetalne faze pa nadalje. Većina mrtvorođenih i pobačaja su dečaci. Dečaci su takođe podložniji stresu od devojčica i skloniji su bolestima.
Žene su takođe bolje opremljene da prežive glad i epidemije. Međunarodni istraživački tim je to utvrdio proučavajući istorijske podatke iz sedam različitih kriza koje su se dogodile u proteklih 250 godina.
Uprkos tome, izvorni materijal prikupljen tokom „Nestalih devojaka“ pokazuje da je više devojčica nego dečaka umrlo u određenim periodima u nekim evropskim zemljama i regionima.
Ali zašto?
Razlog je to što su dečaci imali bolje uslove za život i što su im roditelji davali prioritet u teškim periodima siromaštva i gladi. Dečaci su dobijali više hrane nego devojčice, majke su duže dojele dečake, a dečaci su imali bolje uslove za negu i život.
U sredinama sa visokom stopom mortaliteta, način na koji su devojke tretirane kada su se razbolele, kao i količina posla koji su morali da obave, mogli su da dovedu do toga da više njih umre od kombinovanih efekata neuhranjenosti i bolesti.
Naravno, to nije važilo za sve porodice, ali brojke govore same za sebe. Istraživači su prikupili svoje podatke ispitivanjem popisa stanovništva, statistike stanovništva, evidencije rođenih i umrlih.
Takođe su posmatrali i broj napuštene dece koja su završila u sirotištu. Ispostavilo se da su većinu bile devojke u teškim periodima, posebno u pojedinim delovima Evrope.
Ovo je poznata pojava u nekim azijskim zemljama.
„Rodna diskriminacija u obliku spolno selektivnog abortusa, ubijanja ženskih novorođenčadi i fatalnog zanemarivanja mladih djevojčica nalazi se u zemljama u razvoju, posebno u južnoj i istočnoj Aziji“, rekao je Beltran Tapia.
Indijski ekonomista, filozof i nobelovac Amartja Sen pomogao je da se istakne ovaj problem pre 30 godina.
„Ekonomski i kulturni faktori su dugo uticali na percepciju vrednosti žena u ovim regionima, što je rezultiralo milionima ‘nestalih devojaka’. Sada smo otkrili da je isti fenomen takođe mnogo rasprostranjeniji nego što se ranije mislilo u Evropi, posebno u južnoj i istočnoj Evropi“, rekao je Beltran Tapija.
Dečaci su smatrani vrednijima od devojčica. U novijoj evropskoj istoriji to je najjasnije izraženo u Grčkoj.
Dečaci su mogli da se zaposle i doprinesu porodičnoj ekonomiji. Rad devojaka i žena u kući se nije cenio niti smatrao finansijski isplativim.
„Opisi devojaka su manje vredni u pričama i pesmama iz grčkog folklora. Devojke su često smatrane teretom“, kaže Beltran Tapija.
Jedan važan aspekt bila je tradicionalna praksa ženidbe devojaka, što je značilo da je devojčina porodica morala da plati miraz. Drugim rečima, devojke su bile skupe.
„Snažna preferencija prema sinovima jasno je povećala smrtnost žena oko porođaja i tokom detinjstva i detinjstva u Grčkoj, barem do 1920-ih. Naše procene pokazuju da je više od 5% devojčica ‘nestalo’ između 1861. i 1920. godine“, kaže Beltran Tapija.
Dr. kandidat i istraživač Eftihija Kalaicidu fokusirala se na Grčku i pregledala intervjue starijih ljudi iz 1970-ih i 1980-ih. Rekli su da rođenje devojčice nije dočekano sa velikim entuzijazmom, a obično upravo suprotno.
„U Grčkoj smo otkrili da je porodični sistem jasan uzrok seksističkih praksi“, kaže Beltran Tapija.
To je bilo evidentno u različitim studijama slučaja.
„Ovo gledište je podržano velikim brojem kvalitativnih dokaza, kao što su savremeni prikazi, folklorne tradicije i antropološke studije. Sve ovo naglašava činjenicu da su devojke bile zanemarene zbog nižeg statusa u društvu“, kaže Beltran Tapija.
„Grčki nalazi odražavaju neke od uslova koji su povezani sa zanemarivanjem žena u južnoj i istočnoj Aziji, naime snažan patrijarhalni sistem zasnovan na striktnom srodstvu i sistemu miraza“, kaže on.
Krajem 19. i početkom 20. veka mnogi Grci su emigrirali iz Grčke. To je dodatno oslabilo poziciju žena na tržištu braka zbog nedostatka potencijalnih muževa.
„Verovatno je i ženski status bio oslabljen strahom od sukoba i krvne osvete, osobina koja je bila pojačana konceptom časti koji je bio karakterističan za grčku kulturu i druge mediteranske kulture“, kaže Beltran Tapija.
Ove prakse su takođe evidentne u Španiji u 19. veku, iako su manje ekstremne.
„Obimni crkveni zapisi zapravo daju detaljniju sliku. Oni potvrđuju ne samo da su neke porodice zanemarivale svoje ženske bebe, već i da su se seksističke prakse nastavile tokom detinjstva“, kaže Beltran Tapija.
Međutim, ovo ponašanje je bilo manje izraženo tokom prve godine života. Ovo je povezano sa činjenicom da su bebe kada su primljene u porodicu bile zaštićene dojenjem. Polne razlike u stopama mortaliteta jasno su se ponovo pojavile kada su deca bila odbijena.
„Čini se da su diskriminatorne prakse bile deo opšteg kulturnog sistema koji je favorizovao dečake u smislu pristupa hrani i nezi. Međutim, čini se da su nalazi najrasprostranjeniji među siromašnim porodicama bez zemlje koje su bile izložene teškim ekonomskim uslovima“, kaže Beltran Tapia.
Fenomen je evidentan u Španiji do 1940-ih, zbog Španskog građanskog rata (1936. do 1939.), koji je doveo do široko rasprostranjenog siromaštva u zemlji.
U Španiji je u prvoj deceniji nakon građanskog rata vladalo veliko racioniranje, poljoprivreda je bila desetkovana, a postojala je i velika nestašica hrane. Nedostatak goriva otežavao je distribuciju osnovnih proizvoda.
Podaci o više od 300 populacija u istorijskoj Evropi preuzeti iz projekta Mozaik pokazuju da su rodne razlike među decom obično bile veće u mestima sa patrilokalnim normama. Ovde su se žene udavale u mladosti i parovi su živeli blizu ili u istoj kući sa roditeljima muža.
„Intenzitet patrijarhalnih vrednosti objašnjava veliki deo regionalnih razlika“, rekao je Beltran Tapija.
Takođe nije bilo nečuveno da ženske bebe ubijaju njihovi roditelji.
„Ovaj aspekt verovatno dobija najviše pažnje, ali to je samo mali deo cele slike. Najveći uticaj su imali drugi mehanizmi: da su devojčice dobijale manje hrane, često kraće periode dojenja, lošiju negu i generalno lošije životne uslove. nego dečaci“, kaže Beltran Tapija.
Dr. kandidat i istraživač Marko Kovačević istraživao je statistiku stanovništva Norveške. Ovaj fenomen nije bio toliko rasprostranjen u Norveškoj, ali tokom perioda ozbiljne nestašice hrane u 18. veku, istraživači vide istu tendenciju gde su dečaci bili prioritet i verovatno im se davalo više hrane nego devojčicama.
1741. bila je strašna godina u Norveškoj; propali usevi žitarica i druge žetve. Bio je to početak gladi koja je dovela do toga da mnogi ljudi umru od gladi. Oni koji su preživeli bili su ozbiljno pothranjeni, a mnogi su umrli od dizenterije.
Od 1741. do 1743. bilo je 50% više umrlih nego rođenih, a stanovništvo se smanjilo za 3,5%. Tokom ovog perioda umrlo je više devojčica nego dečaka — uprkos činjenici da devojčice imaju biološku prednost u smislu preživljavanja.
Studija Marka Kovačevića o situaciji u Norveškoj će na kraju biti objavljena u obliku knjige.
Diskriminatorni obrasci koji utiču na smrtnost žena u ranom životu nestali su tokom prvih decenija 20. veka u Evropi. Kako su ekonomske, društvene i kulturne promene poboljšale životni standard, sveukupne stope mortaliteta su opadale i podrivale preferenciju sina.
Poboljšani životni standard i dugoročni napori da se poboljša rodna ravnopravnost takođe su omogućili devojčicama i ženama bolji pristup obrazovanju. To je dovelo do finansijske nezavisnosti, znanja, povećanog statusa i boljeg zdravlja. Danas u mnogim zemljama žene čine većinu ljudi koji pohađaju visoko obrazovanje.
