Ove godine, čak i pre nego što je počela vruća sezona na severnoj hemisferi, rušeni su temperaturni rekordi. Španija je, na primer, zabeležila temperature u aprilu (38,8°C) koje bi bile neobične čak i na vrhuncu leta. Naročito južna i jugoistočna Azija bile su zahvaćene veoma upornim toplotnim talasom, a rekordne temperature za sve vreme su zabeležene u zemljama kao što su Vijetnam i Tajland (44°C odnosno 45°C). U Singapuru je takođe oboren skromniji rekord, pošto su temperature dostigle 37°C. A u Kini, Šangaj je upravo zabeležio najvišu majsku temperaturu za više od jednog veka na 36,7°C.
Znamo da klimatske promene čine ove temperature verovatnijim, ali i da toplotni talasi sličnih magnitude mogu imati veoma različite uticaje u zavisnosti od faktora kao što su vlažnost ili koliko je područje pripremljeno za ekstremnu toplotu. Dakle, kako se vlažna zemlja kao što je Vijetnam nosi sa toplotnim talasom od 44°C, i kako se može porediti sa suvom toplotom, ili manje toplim toplotnim talasom u još vlažnijem Singapuru?
Nedavni toplotni talas u jugoistočnoj Aziji može biti zapamćen po nivou stresa izazvanog toplotom za telo. Toplotni stres je uglavnom uzrokovan temperaturom, ali su važni i drugi faktori povezani sa vremenom kao što su vlažnost, zračenje i vetar.
Naša tela dobijaju toplotu iz vazduha oko nas, od sunca ili od naših unutrašnjih procesa kao što su varenje i vežbanje. Kao odgovor na ovo, naša tela moraju izgubiti malo toplote. Nešto od toga gubimo direktno u vazduhu oko nas, a nešto kroz disanje. Ali većina toplote se gubi znojenjem, jer kada znoj na površini naše kože ispari, on uzima energiju iz naše kože i vazduha oko nas u obliku latentne toplote.
Na sve ovo utiču meteorološki faktori. Na primer, lišavanje senke izlaže telo toploti od direktne sunčeve svetlosti, dok veća vlažnost znači da će se stopa isparavanja iz naše kože smanjiti.
Upravo ta vlaga znači da je nedavni toplotni talas u jugoistočnoj Aziji bio toliko opasan, jer je to već izuzetno vlažan deo sveta.
Osnovni zdravstveni uslovi i druge lične okolnosti mogu dovesti do toga da neki ljudi budu podložniji toplotnom stresu. Ipak, toplotni stres može dostići granicu iznad koje svi ljudi, čak i oni koji nisu očigledno podložni riziku od toplote – to jest, ljudi koji su u formi, zdravi i dobro aklimatizovani – jednostavno ne mogu da prežive čak ni pri umerenom nivou napora.
Jedan od načina za procenu toplotnog stresa je tzv. Vet Bulb Globe Temperature. U uslovima punog sunca, to je približno ekvivalentno temperaturi od 39°C u kombinaciji sa 50% relativnom vlažnošću. Ova granica će verovatno biti prekoračena na nekim mestima u nedavnom toplotnom talasu širom jugoistočne Azije.
Na manje vlažnim mestima udaljenim od tropskih krajeva, vlažnost i samim tim temperatura i opasnost po vlažnom termometru biće znatno niža. Toplotni talas u Španiji u aprilu sa maksimalnim temperaturama od 38,8°C imao je VBGT vrednosti „samo“ oko 30°C, toplotni talas u Velikoj Britaniji 2022. godine, kada su temperature premašile 40°C, imao je vlažnost manju od 20%, a VBGT vrednosti oko Nočьu 32°C.
Nas dvoje (Junis i Dan) bili smo deo tima koji je nedavno koristio klimatske podatke za mapiranje toplotnog stresa širom sveta. Istraživanje je istaklo regione u najvećem riziku od prekoračenja ovih pragova, sa bukvalnim žarišnim tačkama uključujući Indiju i Pakistan, jugoistočnu Aziju, Arapsko poluostrvo, ekvatorijalnu Afriku, ekvatorijalnu Južnu Ameriku i Australiju. U ovim regionima, pragovi toplotnog stresa se premašuju sa povećanom učestalošću sa većim globalnim zagrevanjem.
U stvarnosti, većina ljudi je već ranjiva ispod praga preživljavanja, zbog čega možemo videti veliki broj smrtnih slučajeva u znatno hladnijim toplotnim talasima. Štaviše, ove globalne analize često ne obuhvataju neke veoma lokalizovane ekstreme uzrokovane mikroklimatskim procesima. Na primer, određeni kvart u gradu bi mogao da zadrži toplotu efikasnije od okoline, ili bi mogao da bude provetren hladnim morskim povetarcem, ili bi mogao biti u „kišnoj senci“ lokalnog brda, što ga čini manje vlažnim.
Tropi obično imaju manje promenljive temperature. Na primer, Singapur se nalazi skoro na ekvatoru i njegov dnevni maksimum je oko 32°C tokom cele godine, dok je tipičan maksimum u Londonu sredinom leta samo 24°C. Ipak, London ima višu rekordnu temperaturu (40°C naspram 37°C u Singapuru).
S obzirom na to da regioni kao što je jugoistočna Azija već konstantno imaju visok toplotni stres, možda to sugeriše da će ljudi biti dobro aklimatizovani da se nose sa toplotom. Prvobitno izveštavanje sugeriše da je intenzivan toplotni stres zbog nedavnog toplotnog talasa doveo do iznenađujuće malog broja direktnih smrti — ali tačno izveštavanje o smrtima od indirektnih uzroka još uvek nije dostupno.
S druge strane, zbog relativne stabilnosti toplote tokom cele godine, možda postoji manja spremnost za velike promene temperature povezane sa nedavnim toplotnim talasom. S obzirom na to da nije nerazumno, čak i u odsustvu klimatskih promena, da prirodna vremenska varijabilnost može da proizvede značajne toplotne talase koji obaraju lokalne rekorde za nekoliko stepeni Celzijusa, čak i približavanje fiziološkoj granici može biti veoma rizično ići.
