Kako Afrika postaje sve toplija, majke i bebe su najugroženije. Zašto je to tako i šta se može učiniti povodom toga? Matthev Chersich, specijalista za klimatske promjene i zdravlje majki, objašnjava razloge zdravstvenoj urednici Nadine Dreier.
Mnoge žene u Africi imaju malu ili nikakvu zaštitu od ekstremnih vrućina, a trudnoća je posebno ranjiv period. Visoke temperature okoline mogu nadmašiti kapacitet termoregulacionih mehanizama majke da rasipaju toplotu tokom trudnoće.
Metabolizam fetusa stvara značajnu toplotu u telu majke. Zatim, tu je i naprezanje od dodatnog debljanja u trudnoći, masnih naslaga koje zadržavaju toplotu i velikog napora porođaja.
Fetus ostaje za oko 0,5°C topliji od majke i stoga ako majka ima toplotni stres ili groznicu, fetalna temperatura brzo dostiže opasne nivoe.
Najopasniji period je verovatno tokom porođaja, kada žene stvaraju izuzetne nivoe toplote tokom procesa porođaja. Ako se ovo dogodi tokom toplotnog talasa, to može povećati komplikacije, kao što su produženi porođaj, povećan broj hitnih carskih reza i krvarenje kod majke.
Bebe zavise od svojih staratelja koji ih štite od izlaganja toploti. Neke prakse, kao što je prekomerno povijanje, predstavljaju značajne rizike kako globalne temperature rastu.
Dehidracija je takođe glavna briga za malu decu, zbog gubitka vode znojenjem ili gastroenteritisa, koji se povećava kako se patogeni koji se prenose hranom i vodom češće razmnožavaju i duže preživljavaju tokom toplog vremena.
Majke takođe mogu dopuniti dojenje vodom. U mnogim oblastima voda nije bezbedna zbog loše infrastrukture.
Deca mogu da doje kraće tokom vrućeg vremena jer hranjenje može biti neprijatno za bebu i majku na vrućini.
U jednoj od naših studija u Burkini Faso, trajanje dojenja je bilo oko 25 minuta kraće tokom toplih dana u odnosu na hladne dane.
U mogućnosti smo da izračunamo relativni rizik od neželjenih ishoda porođaja, kao što je prevremeni porođaj, koji se povećava oko 1,15 puta tokom toplotnih talasa. Ključni jaz u ovoj oblasti je kvantifikacija apsolutnog broja dodatnih negativnih ishoda koji se javljaju usled klimatskih promena.
Te brojke bi pomogle ljudima da shvate implikacije klimatskih promena na zdravlje majke i deteta. Postoji stvarna zabrinutost da bi ekstremne vrućine mogle da preokrenu prethodni napredak postignut u zdravlju majke i deteta, na primer, od vakcina u detinjstvu.
U nekim od naših radova procijenili smo koliko se dodatnih smrtnih slučajeva djece dogodilo u Africi zbog izlaganja toploti. Pokazali smo da godišnje u Africi ima između 7.000 i 11.000 smrtnih slučajeva od izloženosti toploti dece, što se može pripisati klimatskim promenama. Ukoliko dramatično ne ograničimo emisije ugljenika, smrtnost dece u Africi zbog toplote može dostići preko 38.000 godišnje u 2049.
Studija na trudnicama u Johanesburgu pokazala je da se stope teških hipertenzivnih poremećaja u trudnoći povećavaju za čak 80% kada temperature pređu 23℃ u ranoj trudnoći.
Iako su štete od izlaganja ekstremnoj toploti u trudnoći dobro poznate, još uvek nemamo lake načine da izračunamo koliki je deo tog dodatnog tereta bolesti usled klimatskih promena, za razliku od prirodnih varijacija temperature. Međutim, metode za to se brzo poboljšavaju.
Ono što je jasno jeste da ako Južna Afrika doživi temperaturu kakve su bile u Evropi i Severnoj Americi 2023. godine, biće mnogo hiljada dodatnih komplikacija u trudnoći, a sve će se direktno pripisati klimatskim promenama.
Postoji niz relativno jednostavnih, jeftinih intervencija „hlađenja“ koje bi se mogle primeniti u velikom obimu ako bi se zemlje na globalnom severu pridržavale svojih finansijskih obaveza.
Svake godine zemlje sa visokim dohotkom daju velika obećanja o finansiranju klimatskih promena, ali tek treba da ispune. Oni su obavezali 100 milijardi američkih dolara godišnje u Pariskom sporazumu iz 2015. i isporučili su samo mali deo tog iznosa.
Jeftine intervencije obuhvataju farbanje krovova kuća ili zdravstvenih ustanova belom reflektujućom bojom, ventilatore sa isparivim hlađenjem, obezbeđivanje hladne vode za žene tokom porođaja i pravljenje „centra za hlađenje” u koje bi žene mogle da idu tokom toplotnog talasa.
Na lokalnom nivou postoje promene u ponašanju koje mogu biti od koristi za zdravlje majke. Mnoge trudnice nastavljaju sa fizičkim radom čak i kasno u trudnoći, uključujući hodanje na velike udaljenosti za prikupljanje vode i ogrevnog drveta. Projekat u Burkini Faso i Keniji testirao je intervenciju mobilizacije zajednice koja je imala za cilj smanjenje teških radnih opterećenja tokom trudnoće i ranog majčinstva. Rezultati projekta su obećavajući.
Moraju se napraviti velike promene u izgrađenom okruženju. Temperature u mnogim neformalnim naseljima su više u zatvorenom nego na otvorenom, što može biti pogubno za buduće majke. Posebno zabrinjavaju više noćne temperature. Mnoge zdravstvene ustanove su na sličan način loše opremljene da trudnicama obezbede hladnije okruženje.
Sve gore pomenute intervencije mogu pružiti određeni stepen zaštite od trenutnog nivoa izloženosti toploti sa kojima se žene suočavaju, ali će biti slabo efikasne protiv vrsta temperatura koje ćemo iskusiti za pet do 10 godina.
Ne znamo skoro ništa o tome šta bi se moglo učiniti da se spreči masovna smrtnost na temperaturama oko 50–55°C u okruženjima gde klimatizacija nije izvodljiva i stanovništvo nije naviklo na te temperature.
