Vukovi se vraćaju u mnogim delovima Evrope posle vekova progona. Samo tokom protekle decenije oni su proširili svoj asortiman na kontinentu za više od 25%.
Ovo ponovno oživljavanje stavljeno je u fokus u septembru 2023. nakon kontroverzne izjave Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije. Ona je rekla: „Koncentracija čopora vukova u nekim evropskim regionima postala je prava opasnost za stoku, a potencijalno i za ljude. Pozivam lokalne i nacionalne vlasti da preduzmu mere tamo gde je to neophodno.“
Ali šta je ispravno preduzeti? Nedavne odluke zemalja članica EU ne odražavaju konsenzus po tom pitanju.
Švajcarski senat izglasao je ublažavanje ograničenja za odstrel njihovih oko 200 vukova kako bi se zaštitila stoka koja slobodno luta Alpima. Španija, koja je dom za više od 2.000 vukova i koja se može pohvaliti ekstenzivnim sistemima ispaše stoke, zauzela je suprotan stav.
Španska vlada je 2021. godine proglasila vukove strogo zaštićenim. Cilj mu je da poveća populaciju vukova za 18 odsto i podstakne farmere da sprovode mere zaštite stoke kao što su postavljanje ograda ili držanje pasa čuvara.
Ispitivanje motivacije Španije za zaštitu može dati izvestan uvid u to šta motiviše zemlje da usvoje tako različite pristupe koegzistenciji.
U novom istraživanju koje sam sproveo sa nekoliko kolega, istražili smo kako ljudi u Španiji tumače i doživljavaju suživot sa vukovima. Naši nalazi su otkrili tri različita i, u izvesnoj meri, suprotstavljena gledišta o tome šta znači koegzistencija i kako ga treba postići.
„Tradicionalisti“ su se duboko brinuli o pejzažima, sredstvima za život i biodiverzitetu koji su zajedno evoluirali tokom milenijuma slobodnog stočarstva. Oni su videli ljude kao deo prirode, a suživot su tumačili kao stanje u kome je vuk kontrolisan da ne ometa pastirske aktivnosti.
„Protekcionisti“ su želeli da obnove „divlju“ prirodu (uz minimalan uticaj čoveka) i verovali su da će vuk katalizirati ovaj proces. Oni su videli koegzistenciju kao stanje u kome su ljudske aktivnosti kontrolisane kako bi vukovi mogli slobodno da lutaju.
„Pragmatičari“ su bili manje fiksirani na određenu vrstu prirode, a više na odnose i kontekst unutar svake lokacije. Oni su koegzistenciju smatrali stanjem u kome su potrebe različitih grupa (uključujući vukove) bile uravnotežene.
Opuštanje ili povećanje zaštite vukova postalo je da predstavlja ove različite vizije budućnosti. Svaka od ovih vizija nekim ljudima i divljim životinjama nudi prednosti, a drugima predstavlja izazove. Kao rezultat toga, tema je postala duboko politička.
U Španiji, predlog zaštite vukova izneli su protekcionisti, a usklađen je sa dnevnim redom aktuelne levičarske vlade. Podemos, jedna od partija leve koalicije, podnela je predlog za strogu zaštitu vukova 2016. godine (kada su bili u opoziciji) u saradnji sa grupama koje se zalažu za vukove.
Nasuprot tome, španske desničarske političke stranke bile su oštro protiv. Ove stranke imaju tendenciju da ciljaju seoske birače, za koje je povratak mesoždera simbolizirao propast pastoralnih kultura.
Predlog je na kraju podržala vlada zasnovana na „naučnoj, ekološkoj i kulturnoj vrednosti“ vukova — uglavnom subjektivnim kriterijumima. Na primer, moglo bi se reći da lisica, koja nije zaštićena, poseduje slične vrednosti. Ovi kriterijumi ne uzimaju u obzir kako stroge mere zaštite vukova mogu uticati na druge kulturne ili ekološke vrednosti, kao što su sistemi stočarskog uzgoja.
Na odluku Španije takođe je uticalo gledište protekcionista o statusu očuvanosti vuka. Vrsta koja je u Direktivi EU o staništima klasifikovana kao „povoljan“ status (odgovarajući da garantuje njen dugoročni opstanak) može se, u nekim slučajevima, loviti. Međutim, zaštitari prirode se ne slažu oko kriterijuma i podataka na kojima se zasniva ovaj status.
Na primer, procena dostavljena Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode Crvenoj listi 2018. ukazuje da je populacija iberijskih vukova velika, stabilna i da se polako širi. Nasuprot tome, izveštaj koji je objavila grupa za zastupanje vukova 2017. tvrdi da je više vukova ubijeno nego rođeno u Španiji tokom te godine.
Ovaj drugi je optužen da je pristrasan i nenaučan. Međutim, to nije sprečilo špansko ministarstvo životne sredine da koristi izveštaj za reklasifikaciju statusa očuvanja vukova iz „povoljnog” (kao što je bilo u prethodnim izveštajima) u „nepovoljan”. Drugim rečima, informacije su interpretirane, odabrane i predstavljene na način koji je opravdavao povećanu zaštitu.
Švedska vlada, koju od 2022. vodi desničarska koalicija, nastoji da postigne suprotno. Naložio je Agenciji za zaštitu životne sredine da razmotri da li se utvrđeni prag za povoljan status, postavljen na minimum od 300 u 2019. godini, može sniziti kako bi se omogućilo povećano odstrel.
Da bi se premostila politička podela između zaštite i progona, kao i između restauracije „divljih“ naspram pastoralnih pejzaža, potrebna je ponovna evaluacija načina na koji se donose odluke i koji dokazi se uzimaju u obzir.
Nauka igra ključnu ulogu u proceni različitih opcija politike i njihovih posledica, kao što je efekat povećane populacije vukova na ponašanje ovaca ili jelena. Ali ne može da odredi „tačan” pravac delovanja. Taj izbor zavisi od toga šta je ljudima, stoci i divljini na određenom mestu potrebno da bi živeli dobro. Drugim rečima: kontekst je bitan.
U većini slučajeva nije pitanje izbora između „ovog ili onog“, već kako dobijamo „od svega po malo“. Pomirenje različitih interesa i pronalaženje puta napred zahteva učešće javnosti i, obično, profesionalno posredovanje. To su akcije koje Evropska komisija treba da podstakne među državama članicama.
Imajući ovo na umu, zabrinjavajuće je da se pragmatično tumačenje u velikoj meri zanemaruje u debati. Konačno, održivi suživot ljudi i vukova ne zavisi od toga da li se vukovi love ili su zaštićeni, pa čak ni od veličine populacije vukova. Umesto toga, zavisi od toga kako se te odluke donose.
