Ljudi ‘sakaćuju’ drvo života, seku cele grane, jednu po jednu, brzim tempom koji Zemlja nikada ranije nije iskusila.
Ali nije sva nada izgubljena.
Da bi spasile raznovrsnost biljaka i životinja od trenutnog masovnog izumiranja, Ujedinjene nacije su krajem 2022. uvele istorijski „pakt mira sa prirodom“, u kome su se zemlje obavezale da će 30 odsto planete pretvoriti u zaštićene zone do 2030. godine.
Nažalost, svet je još uvek daleko od tog cilja, ali u kritičnim godinama koje dolaze, nova obećavajuća studija sugeriše da se manje fokusiramo na veličinu ovih rezervata prirode, a više na to koliko života oni sadrže.
Istraživači iz više od 20 organizacija širom sveta otkrili su da ako ostavimo samo 1,2 procenta Zemljinog kopna na miru, možemo da „izbegnemo“ najverovatnije i neizbežna izumiranja koja nam dolaze.
„Većina vrsta na Zemlji je retka, što znači da vrste ili imaju veoma uske opsege ili se javljaju na veoma maloj gustini ili i jedno i drugo“, objašnjava glavni autor Eric Dinerstein, biolog za očuvanje iz nevladine organizacije Resolve, koja se bavi održivim rešenjima za životnu sredinu. probleme.
„A retkost je veoma koncentrisana.“
To je sreća za nas, jer znači da ako koncentrišemo napore za očuvanje, možemo jednim udarcem ubiti (ili, bolje rečeno, spasiti) nekoliko ptica.
Ipak, prozor mogućnosti za djelovanje uskoro će se zatvoriti, a upravo sada napori za očuvanje nisu toliko strateški koliko bi mogli biti, tvrde Dinerstein i njegove kolege.
Između 2018. i 2023. godine, svet se udružio da zaštiti 1,2 miliona kvadratnih kilometara zemlje, a ipak, prema novoj analizi, ta sigurna utočišta pokrivaju samo 7 odsto „nezamenljivih mesta sa retkim i ugroženim biodiverzitetom“.
Da bi napori za očuvanje bili što pristupačniji i ostvarivi, Dinerstein i kolege tvrde da su ovo zemlje koje zahtevaju najviše pažnje, i kao takve ih treba smatrati „imperativima očuvanja“.
Koristeći objavljene globalne podatke o biodiverzitetu, međunarodni tim istraživača, koji potiču iz SAD, Velike Britanije, Kine, Saudijske Arabije, Indije, Brazila, Indonezije i mnogih drugih nacija, okupio se da proceni gde na planeti Zemlji najugroženije vrste lutati.
Istraživači su identifikovali više od 16.000 nezaštićenih mesta na kopnu, i iako to zvuči kao mnogo, zajedno, ove tačke doprinose samo 1,2 odsto Zemljine površine.
Polovina toga se nalazi u tropima, a mnoga mesta su pozicionirana u blizini već postojećih rezervata prirode.
„Napori i ulaganja za rešavanje klimatske krize zasjenili su pažnju koju su vlade i međuvladini procesi posvetili krizi biodiverziteta“, tvrde Dinerstein i kolege.
I to je veliki previd koji je vratio napore za očuvanje. Danas je gubitak staništa problem za otprilike 88 procenata svih ugroženih vrsta.
Od celokupnog zemljišta izdvojenog za zaštitu između 2018. i 2023. godine, samo 2,4 odsto se nalazilo u tropskoj ili suptropskoj šumi, uprkos činjenici da su istraživači otkrili da ova staništa imaju najveći broj imperativa očuvanja.
Nasuprot tome, skoro 70 procenata novozaštićenih područja uključivalo je staništa umerenih lišćara i mešovitih šuma, koja ne sadrže veliki broj imperativa očuvanja.
„Naša analiza je procenila da bi zaštita imperativa očuvanja u tropima koštala oko 34 milijarde dolara godišnje u narednih pet godina“, kaže koautor Endi Li, naučnik za životnu sredinu iz Resolve-a.
„Ovo predstavlja manje od 0,2 procenta BDP-a Sjedinjenih Država, manje od 9 procenata godišnjih subvencija za globalnu industriju fosilnih goriva i delić prihoda ostvarenog od rudarske i agrošumarske industrije svake godine.
U ovom trenutku, obnavljanje degradiranih staništa će potrajati predugo da bi se spasile mnoge od najugroženijih vrsta naše planete. Od vitalnog je značaja da sačuvamo divljinu koja ostaje.
Prema nekim relativno strogim procenama, samo oko 2,8 odsto Zemljinih kopnenih ekosistema, rasutih širom sveta, ostaje potpuno netaknuto.
U 2021. samo 11 odsto tih područja spadalo je u zaštićenu zonu. To izgleda kao dobro mesto za početak.
