U svetu akademske nauke, tradicionalni modeli zapošljavanja često favorizuju individualne uspehe, ostavljajući po strani važnost timskog rada i inkluzivnosti. Međutim, Institut Bojs Tompson (BTI) je prepoznala ove nedostatke i pokrenula inovativni pristup zapošljavanju koji se oslanja na formiranje kolaborativnih timova naučnika, poznat kao „iznajmljivanje klastera“.
Prema profesoru Dejvidu Sternu, koji je vodio ovu inicijativu, cilj je bio da se pronađu naučnici koji se najbolje snalaze u saradničkim okruženjima i da se razbiju barijere koje otežavaju ženama i drugim manjinskim grupama da se uključe u akademsku zajednicu. „Naš cilj je bio da pronađemo naučnike koji napreduju u okruženju saradnje i da razbijemo barijere koje obeshrabruju mnoge da se pridruže ili pokušaju da napreduju u akademskoj zajednici“, rekao je Stern.
Proces zapošljavanja klastera započinje inicijalnom rundom prijava, nakon čega se kandidati pozivaju na simpozijum gde predstavljaju svoja istraživanja i učestvuju u sesijama razmišljanja i razvijanju novih istraživačkih predloga. Ovaj pristup omogućava BTI-u da proceni kako kandidati rade u timu i doprinose interdisciplinarnim idejama, ne samo njihove individualne sposobnosti.
U drugom krugu intervjua, najintrigantniji predlozi ocenjuju se u malim grupama naučnika, što omogućava kandidatu da pokaže koliko dobro funkcioniše u timu. Rezultati su bili zapanjujući: dok tradicionalni akademski model privlači oko 25% žena, 45% kandidata koji su ušli u uži izbor u klasteru bile su žene, a osam od poslednjih 13 kandidata bile su žene. Ovaj fokus na saradnji čini se da je snažno odjeknuo kod žena u nauci.
Pored toga, BTI je privukao kandidate iz susednih naučnih oblasti poput mikrobiologije i strukturne biologije, čime je unapređena interdisciplinarna saradnja i otvoreni novi pravci istraživanja. Ovaj pristup omogućava ne samo kreiranje raznovrsnijih timova, već i potencijal za inovativna otkrića koja mogu odgovoriti na složene globalne izazove poput klimatskih promena i bezbednosti hrane.
Zanimljivo je da su drugi akademski instituti, poput Univerziteta Kornel, pokazali interesovanje za prilagodbu elemenata „iznajmljivanja klastera“ u svoje procese zapošljavanja. Iako je prerano za procenu dugoročnih efekata, početni rezultati su obećavajući. Naučnici zaposleni kroz ovaj proces nastavili su sa visoko saradničkim stilovima rada, često u partnerstvu sa kolegama izvan njihovog početnog „klastera“.
Ovaj inovativni pristup predstavlja značajan pomak u načinu na koji se formiraju istraživački timovi i može igrati ključnu ulogu u odgovaranju na sve složenije globalne izazove. Vrednovanje saradnje i inkluzivnosti od samog početka može dovesti do stvaranja kreativnijih i delotvornijih naučnih grupa, spremnih da pokrenu revolucionarna otkrića.