Istraživačka grupa u Japanu otkrila je da zapisivanje nečije reakcije na negativan incident na komad papira, a zatim njegovo usitnjavanje ili bacanje smanjuje osećaj besa.
„Očekivali smo da će naš metod donekle potisnuti bes“, rekao je glavni istraživač Nobujuki Kavai. „Međutim, bili smo zapanjeni što je bes skoro u potpunosti eliminisan.“
Ovo istraživanje je važno jer kontrolisanje besa kod kuće i na radnom mestu može da smanji negativne posledice u našim poslovima i ličnim životima. Nažalost, mnogim tehnikama upravljanja besom koje predlažu stručnjaci nedostaju empirijska istraživanja. Takođe ih je teško zapamtiti kada su ljuti.
Rezultati ove studije, objavljeni u časopisu Naučni izveštaji, predstavljaju kulminaciju višegodišnjih prethodnih istraživanja o povezanosti pisane reči i smanjenja besa. Nadovezuje se na rad koji pokazuje kako interakcije sa fizičkim objektima mogu da kontrolišu raspoloženje osobe.
Za svoj projekat, Kavai i njegova diplomirana studentica Iuta Kanaia, oboje na Visokoj školi informatike Univerziteta Nagoia, zamolili su učesnike da napišu kratka mišljenja o važnim društvenim problemima, kao što je da li pušenje u javnosti treba biti zabranjeno. Zatim su im rekli da će student doktorskih studija na Univerzitetu Nagoja oceniti njihovo pisanje.
Međutim, doktorandi koji su vršili evaluaciju bili su biljke. Bez obzira na to šta su učesnici napisali, ocenjivači su ih ocenili niskim ocenama inteligencije, interesovanja, druželjubivosti, logike i racionalnosti. Da bi istinski objasnili poentu, doktorandi su takođe napisali isti uvredljivi komentar: „Ne mogu da verujem da bi obrazovana osoba ovako razmišljala. Nadam se da će ta osoba nešto naučiti dok je na univerzitetu.“
Nakon što su podelili ove negativne komentare, istraživači su zamolili učesnike da napišu svoje misli o povratnim informacijama, fokusirajući se na ono što je izazvalo njihove emocije. Konačno, jednoj grupi učesnika je rečeno da ili odbace papir koji su napisali u kantu za smeće ili ga čuvaju u dosijeu na svom stolu. Drugoj grupi je rečeno da uništi dokument u šrederu ili ga stavi u plastičnu kutiju.
Učenici su zatim zamoljeni da ocene svoj bes nakon uvrede i nakon što su odložili ili zadržali papir. Kao što se i očekivalo, svi učesnici su prijavili veći nivo besa nakon što su dobili uvredljive komentare. Međutim, nivoi besa pojedinaca koji su bacili svoj papir u kantu za smeće ili ga iseckali vratio se u prvobitno stanje nakon odlaganja papira. U međuvremenu, učesnici koji su se držali štampane kopije uvrede doživeli su samo mali pad ukupnog besa.
Kavai zamišlja da koristi svoje istraživanje da pomogne poslovnim ljudima koji se nađu u stresnim situacijama. „Ova tehnika bi se mogla primeniti u ovom trenutku tako što bi se izvor besa zapisivao kao da uzimate memorandum, a zatim ga bacite kada se neko oseća ljut u poslovnoj situaciji“, objasnio je on.
Pored svojih praktičnih koristi, ovo otkriće može da rasvetli poreklo japanske kulturne tradicije poznate kao „hakidašisara“ („hakidaši“ se odnosi na čišćenje ili pljuvanje iz nečega, a „sara“ se odnosi na jelo ili tanjir) na svetilište Hijoši u Kijosuu, prefektura Aiči, nedaleko od Nagoje. Hakidashisara je godišnji festival na kojem ljudi razbijaju male diskove koji predstavljaju stvari koje ih ljute. Njihovi nalazi mogu objasniti osećaj olakšanja koji su učesnici prijavili nakon napuštanja festivala.
