Prva sveobuhvatna procena rizika od izumiranja slatkovodnih vrsta, objavljena u prestižnom časopisu Nature, otkriva alarmantne podatke – čak 24% slatkovodnih vrsta suočeno je s izumiranjem. Ova brojka uključuje vrste poput kritično ugrožene evropske jegulje i ugroženog raka bele kandže.
Studija, bazirana na analizama IUCN Crvene liste, obuhvatila je preko 23.000 vrsta slatkovodnih organizama, uključujući ribe, rakove, škampe i vilinske konjice. Naučnici ističu da je nedostatak podataka za brojne vrste, naročito beskičmenjake poput majušica i buba, značajan izazov, ali i poziv na intenzivnije istraživanje.
Zagađenje, brane, prekomerna eksploatacija, invazivne vrste i promena korišćenja zemljišta istaknuti su kao ključne pretnje biodiverzitetu slatkovodnih ekosistema. Posebno su pogođena područja bogata krečnjačkim stenama, gde se vrši intenzivna eksploatacija vodnih resursa.
Slatkovodni ekosistemi, koji pokrivaju manje od 1% Zemljine površine, podržavaju više od 10% svih poznatih vrsta, uključujući trećinu kičmenjaka i polovinu svih vrsta riba. Njihov značaj za ljudska društva je neprocenjiv – od obezbeđivanja proteina za milione ljudi do podrške ekonomijama kroz turizam i ribolov.
Autori studije pozivaju na hitno usvajanje politika koje će osigurati očuvanje slatkovodnih vrsta i njihovih staništa. Predložena rešenja uključuju sveobuhvatno upravljanje rečnim slivovima, povećanje efikasnosti korišćenja vode i primenu rešenja zasnovanih na prirodi, poput zaštite močvara i sadnje drveća.
„Nedostatak razumevanja više ne može biti izgovor za nečinjenje“, poručuje Ivan Džons, slatkovodni ekolog i jedan od autora studije. „Slatkovodni ekosistemi su ključni za očuvanje globalnog biodiverziteta i zdravlje našeg društva.“
