Pre otprilike 38 miliona godina dva termita su bila usred udvaranja kada su zarobljena smolom drveta i sačuvana u fosilizovanom ćilibaru. Ovaj, do sada, najstariji i jedini opisani fosil para termita Electrotermes affinis dao je istraživačima sa Okinavskog instituta za nauku i tehnologiju (OIST) jedinstvenu priliku da analiziraju ponašanje parenja izumrlih insekata.
Njihovi nalazi su objavljeni u PNAS.
Otkriće ovog retkog fosila bila je sreća. Dr Aleš Bucek, trenutno šef Laboratorije za simbiozu insekata pri Češkoj akademiji nauka, odmah je prepoznao naučnu vrednost ovog komada ćilibara kada ga je video u e-prodavnici za sakupljače fosila. „Fosili termita su veoma česti, ali ovaj komad je bio jedinstven jer sadrži par. Video sam stotine fosila sa zatvorenim termitima, ali nikada par“, objašnjava dr Bucek.
Nakon kupovine fosila, tim OIST Jedinice za evolucionu genomiku koristio je rendgenski mikro-CT da bi bolje pogledao par E. affinis ugrađen u ćilibar, „identifikovanje vrste zapravo nije bilo lako, jer je bilo mehurića ispred važnih delova tela termita“, kaže dr Simon Helemans, postdoktorski istraživač na OIST-u.
Skeniranje je otkrilo ne samo kojoj vrsti insekti pripadaju, već i da su zarobljene jedinke bili mužjak i ženka koji su ležali jedan pored drugog, a usni organi ženke dodiruju vrh stomaka mužjaka. Slika sa kojom su istraživači bili upoznati, jer su je posmatrali mnogo puta kod današnjih termita koji se bave ponašanjem koje se zove tandemsko trčanje. Tokom ovog ponašanja pri parenju, insekti pokazuju koordinisane pokrete koji obezbeđuju da par ostane zajedno dok istražuje novo mesto gnezda.
Ono što se isticalo u fosilu je nepravilan položaj para jedan pored drugog u ćilibaru, umesto da leže jedan iza drugog. „Naš pristup se fokusirao na to kako se fosili stvaraju i kako se ponašanje menja tokom smrti insekta“, objašnjava dr Nobuaki Mizumoto, koji trenutno radi kao docent na Univerzitetu Auburn. Pošto očuvanje u smoli drveta nije trenutno, normalno ponašanje insekata pri parenju je prekinuto, a njihov položaj se pomera dok su upakovani u lepljivu supstancu.
Da bi testirali svoju hipotezu, da sile tokom formiranja ćilibara mogu da objasne promenu položaja, dr Mizumoto i njegove kolege su simulirali ovaj proces u laboratoriji.
Njihovi eksperimenti sa parenjem parova termita pokazali su da čak i ako je vodeća jedinka zarobljena na lepljivoj površini, sledbenik nije pobegao niti napustio svog partnera, već je hodao oko njih i sam bio uhvaćen na lepljivoj površini – u položaju veoma sličnom paru koji je ovekovečen u amber.
„Ako par naiđe na predatora, obično pobegne, ali mislim da na lepljivoj površini ne shvataju opasnost i bivaju zarobljeni“, objašnjava dr Mizumoto.
Ovaj novi pristup ponovnog stvaranja procesa hvatanja u smolu drveta omogućio je istraživačima da kvantifikuju ponašanje izumrle vrste sa novom preciznošću. „Za neke stvari, fosili su jednostavno najbolji dokaz, direktan prozor u prošlost“, kažu dr Bucek i dr Mizumoto.
