Dok Los Angeles već nosi teret devastirajućih požara, NASA sada upozorava na novu, potencijalno opasnu pretnju – ubrzavajuće klizište na Palos Verdes poluostrvu. Iako trenutna opasnost nije neposredna, istraživači se plaše da bi nestabilno zemljište moglo iznenada da se sruši, poput klizišta blata koja su pogodila region 2017. godine, zbog čega rade na boljem razumevanju znakova upozorenja.
Palos Verdes poluostrvo se već decenijama polako pomera prema okeanu, ali novi radarski podaci dobijeni od NASA-inog Laboratorija za mlazni pogon (JPL) otkrili su da je brzina pomeranja ovog zemljišta značajno porasla. Kalifornijska geološka istraživanja su takođe mapirala granice pomeranja zemljišta 2007. godine, ali noviji podaci pokazuju da se ovo klizište proširilo, sada obuhvatajući mnogo više zgrada.
Geolog iz JPL-a, Aleksandar Handverger, upozorava da su brzine pomeranja dovoljno visoke da predstavljaju ozbiljan rizik za ljudske živote i infrastrukturu. Prema podacima iz Kopernikus satelita Evropske svemirske agencije i radarskim merama, tokom jeseni 2024. godine, zemljište u pokretu na ovom području pomerilo se čak 10 centimetara nedeljno prema Tihom okeanu.
Ovo ubrzanje pokreta posledica je rekordnih padavina u 2023. godini, a dodatno je pogoršano teškim kišama početkom 2024. godine. NASA-ina fizičarka Dalia Kirschbaum objašnjava da klizišta širom sveta često nastaju usled intenzivnih ili produženih kiša. Zagrijavanje globalnih temperatura dodatno je pojačalo ove ekstremne vremenske pojave, čineći klizišta još jednim u nizu prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama.
Kako atmosfera postaje toplija, njen kapacitet za zadržavanje vode se povećava, što dovodi do intenzivnijih kišnih perioda, ali i sušnih sezona. Ovaj fenomen, poznat kao „hidroklimatski skok“ (Hydroclimate Whiplash), stvara drastične promene u vremenskim uslovima, prelazeći iz vrlo vlažnih u vrlo suve periode.
Rani podaci iz 2022. godine pokazali su da klizišta brže napreduju tokom kišnih sezona nego tokom sušnih, čak i kada je tlo već bilo vlažno. Handverger planira da nastavi sa istraživanjima kako bi bolje razumeo kako će hidroklimatske promene uticati na brzinu kretanja zemlje i kako da unapredi mreže za praćenje koje mogu upozoriti vlasti i zajednice na nadolazeće opasnosti.
S obzirom na ozbiljnost situacije, bolje razumevanje ovih promena moglo bi pomoći u razvijanju strategija za upozoravanje na klizišta i smanjenje njihovih posledica po ljude i infrastrukturu na ovom poluostrvu.
