Svake godine ljudske aktivnosti oslobađaju milijarde tona gasova staklene bašte u atmosferu. Ovi gasovi zadržavaju toplotu od Sunca, čineći Zemlju toplijom nego što bi bila bez njih. Preko 90% dodatne toplote iz gasova staklene bašte apsorbuje okean, podižući morske temperature na alarmantno visoke nivoe. Neke procene sugerišu da su se okeani zagrejali za više od 1,5°C od početka industrijske revolucije, pre više od 250 godina.
Morski organizmi su posebno osetljivi na zagrevanje, delom zato što imaju uske „termičke bezbednosne granice“. Ovo je razlika između temperature okoline i maksimalne temperature koju organizam može tolerisati a da ne doživi štetu.
Uska termička sigurnosna granica znači da postoji malo prostora za porast temperature pre nego što počnu da nanose štetu morskom životu. Da stvar bude još gora, morski organizmi imaju ograničene mogućnosti za izbegavanje visokih temperatura. Jedna opcija je migracija na veće dubine, što nije uvek moguće.
Kako planeta postaje toplija, hiljade morskih vrsta biće izložene potencijalno nebezbednim uslovima. Ovo će uticati na njihovu sposobnost preživljavanja i razmnožavanja, uzrokujući opadanje njihovog broja, čak do tačke lokalnog izumiranja.
U isto vreme, zagrevanje okeana moglo bi omogućiti nekim vrstama da kolonizuju regione koji su ranije bili previše hladni za njih. Ovo je poznato kao termalna prilika.
Kada morske vrste počnu da se pomeraju na mesta novih termalnih mogućnosti, to bi moglo dovesti do neslaganja između mesta gde se nalaze riblji fondovi i mesta gde se nalaze ribarske zajednice. Ovo bi moglo uticati na lokalnu ekonomiju i dostupnost hrane za ljude.
Naučnici se fokusiraju na razumevanje kako klimatske promene mogu uticati na vrste, ekosisteme i ljude. Zajedno sa timom stručnjaka za ekološke prognoze i ekologiju mora, započeli su ispitivanje efekata toplijih mora na 21.000 morskih vrsta. Napravili su model koji integriše podatke o distribuciji vrsta i buduće klimatske projekcije kako bi sagledali dva aspekta: pojavu termalnih mogućnosti i opasnost od izlaganja toplijoj vodi.
Cilj je bio da saznaju kada će se ove nove termalne mogućnosti i pretnje pojaviti. Da li je nastanak postepen proces? Koliko će trajati?
Otkrili su da se očekuje da će se termalne prilike pojaviti ranije i postepeno, dok će pretnje od izlaganja višim temperaturama stići kasnije, ali mnogo naglo. Razumevanje kada i gde bi se mogle pojaviti prilike može pomoći da se usmere napori za očuvanje kako bi se zaštitili morski ekosistemi i kritične usluge koje oni pružaju ljudima.
Da bi saznali šta će se verovatno dogoditi, procenili su toplotne preferencije za preko 21.000 morskih vrsta analizom istorijskih temperatura koje su iskusile u svojim rasponima. Ove vrste uključuju ribe, rakove, školjke, meduze, morske ježeve i druge beskičmenjake.
Takođe su analizirali godišnje projekcije temperature površine mora do 2100. godine, koristeći modele iz istih skupova podataka koji se koriste u poslednjem izveštaju o proceni Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). Razmotrili su tri klimatska scenarija za okeane na osnovu niskog, srednjeg i visokog nivoa emisije gasova staklene bašte.
Ovo im je pokazalo gde i kada će se verovatno pojaviti termalne mogućnosti i koliko dugo će ostati otvorene. Drugim rečima, ako se neka vrsta seli zato što im je prirodno stanište postalo previše vruće, hladniji deo okeana u koji se presele će takođe ostati na tačnoj temperaturi samo određeni broj godina.
Takođe su procenili koje vrste će biti izložene potencijalno štetnim temperaturama i kada će se to dogoditi.
Studija pokazuje da promene u temperaturama okeana usled klimatskih promena već stvaraju termalne mogućnosti za stotine morskih vrsta da kolonizuju nova staništa, uglavnom u umerenim i polarnim regionima. Ove mogućnosti će nastaviti da se povećavaju za hiljade vrsta do 2050. godine, čak i ako se emisije gasova staklene bašte brzo smanjuju.
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za besplatan bilten i dobijajte novosti o otkrićima, inovacijama i istraživanjima koja su važna – dnevno ili nedeljno.
Ako se izloženost nebezbednim temperaturama ubrza nakon 2050. godine, posebno ako ne uspeju da zadrže nivoe globalnog zagrevanja ispod 2°C kako je utvrđeno Pariskim sporazumom, projekcije pokazuju da će tropski ekosistemi biti najviše pogođeni.
U početku su očekivali da termalne mogućnosti neće dugo trajati, posebno tamo gde se predviđa da će temperature brzo porasti. Međutim, nalazi pokazuju da, bez obzira na stopu zagrevanja, mogućnosti ostaju otvorene (barem do kraja veka). Ovo sugeriše da bi vrste i dalje mogle da se presele u ova nova, pogodna staništa čak i mnogo godina nakon što ta staništa postanu dostupna.
Na primer, zamislite vrstu ribe koja se bori u okeanu koji se zagreva. Ako hladnije područje u blizini postane pogodno za to, ribe bi mogle da migriraju tamo, čak i decenijama kasnije, sve dok uslovi ostanu povoljni. Ovo povećava šanse da će vrste moći da se pomere tamo gde žive kako se klima menja.
Za neke vrste, termalne mogućnosti mogu pomoći u sprečavanju opadanja populacije ili čak izumiranja tako što će im obezbediti mesta van njihovih trenutnih staništa gde mogu da napreduju.
Ako su ove vrste takođe važne za lokalnu ekonomiju ili bezbednost hrane, ove promene bi mogle da budu od koristi i ljudima.
Dolazak novih vrsta može naškoditi lokalnim ekosistemima uvođenjem novih predatora, konkurenata ili bolesti. Oni mogu ugroziti autohtone vrste i poremetiti ravnotežu ekosistema.
Čak i u oblastima sa niskom izloženošću nebezbednim temperaturama, dolazak novih vrsta mogao bi poremetiti ekosisteme i stvoriti izazove. U delovima okeana koji se ne zagrevaju brzo, dolazak novih vrsta mogao bi da uznemiri one koji tamo već žive.
Nalazi sugerišu da će klimatske promene preoblikovati morske ekološke zajednice. Međutim, još uvek je moguće smanjiti broj vrsta koje su ugrožene povećanjem temperature okeana.
Model pokazuje da bi ograničavanje globalnog zagrevanja na znatno ispod 2°C moglo prepoloviti broj vrsta koje će možda morati da promene staništa do 2100.
Takođe bi smanjilo broj vrsta izloženih nebezbednim temperaturama 100 puta.
S druge strane, nekontrolisane klimatske promene bi u velikoj meri povećale rizik od ekoloških poremećaja usled toplotnog izlaganja i mogućnosti, potencijalno utičući na tri od pet ekoloških zajednica širom svetskih okeana.
Svaki delić stepena zagrevanja koji se može izbeći je važan.
