Pčele i druge korisne bube su neproporcionalno oštećene zagađenjem vazduha u poređenju sa štetočinama koje uništavaju useve, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u Nature Communications.
Istraživači sa Univerziteta Reding analizirali su podatke iz 120 naučnih radova da bi razumeli kako 40 vrsta insekata u 19 zemalja reaguje na zagađivače vazduha poput ozona, azotnih oksida, sumpor-dioksida i čestica. Oprašivači — uključujući pčele i neke moljce i leptire — doživeli su pad efikasnosti hranjenja od 39% nakon što su bili izloženi povišenom nivou zagađenja vazduha. Nasuprot tome, lisne uši i druge štetočine koje jedu biljke nisu bile značajno pogođene.
Studija ima važne implikacije na poljoprivredu i sigurnost hrane.
Dr Džejms Rajals sa Univerziteta u Redingu je vodio studiju. Rekao je: „Zagađenje vazduha je nedovoljno cenjena pretnja za insekte koji nam olakšavaju život. Pčele koje oprašuju naše cveće i ose koje obezbeđuju prirodnu kontrolu štetočina su u opasnosti od daljeg opadanja ako se nivoi zagađenja vazduha ne reše.
„Suočavamo se sa scenarijem ‘izgubiti’ gde zagađenje vazduha šteti korisnim insektima bez uticaja na štetočine, što potencijalno dovodi do veće štete na usevu, smanjenog prinosa i manje hrane na policama supermarketa. Populacije insekata već opadaju na globalnom nivou, pa čak i umereni nivoi vazduha zagađivači štete korisnim insektima, što znači da su nam potrebni stroži propisi o kvalitetu vazduha kako bismo zaštitili najteže radnike u prirodi.“
Istraživači sugerišu da su korisni insekti — kao što su pčele i ose — više pogođeni zagađenjem vazduha zbog njihovog oslanjanja na komunikaciju zasnovanu na mirisima. Mnogi korisni insekti koriste hemijske signale u vazduhu da lociraju cveće, pronađu parove ili love svoj plen. Zagađivači vazduha mogu hemijski da izmene ove tragove mirisa ili ometaju sposobnost insekata da ih otkriju, suštinski narušavajući njihov senzorni pejzaž. Nasuprot tome, mnoge štetočine se manje oslanjaju na mirisne signale na daljinu, a više na direktan kontakt ili vizuelne znakove, što ih čini manje ranjivim na efekte zagađenja vazduha na hemijske signale u vazduhu.
Studija se fokusirala na to kako zagađenje vazduha utiče na različite aspekte ponašanja i biologije insekata, uključujući hranjenje, rast, preživljavanje, reprodukciju i sposobnost lociranja izvora hrane. Od svih ovih faktora, sposobnost insekata da pronađu hranu bila je najteže narušena zagađenjem vazduha, pa je u proseku opala za oko jednu trećinu.
Među zagađivačima vazduha, ozon se pokazao kao posebno štetan za korisne insekte, smanjujući za 35% njihovu sposobnost da napreduju i obavljaju svoje uloge u ekosistemu. Čak i nizak nivo ozona ispod trenutnih standarda kvaliteta vazduha prouzrokovao je značajnu štetu. Azotni oksidi su takođe značajno oštetili korisne insekte.
