Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti je povišena u zagađenim danima i dva dana nakon toga, prema istraživanju predstavljenom na ESC Preventive Cardiologi 2023 i objavljenom u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje.
„Naša studija sugeriše da je za očuvanje zdravlja srca preporučljivo planirati vreme na otvorenom u skladu sa prognozama kvaliteta vazduha“, rekao je autor studije dr Mihal Sviečkovski sa Medicinskog univerziteta u Bjalistoku, Poljska. „Kada ostanak kod kuće nije opcija, trebalo bi razmotriti nošenje maske tokom vršnih sati zagađenja i izbegavanje područja sa gustim saobraćajem.
Ova studija je ispitivala povezanost između zagađenja vazduha i smrti od kardiovaskularnih bolesti u celini, i od dve vrste kardiovaskularnih bolesti, odnosno akutnog koronarnog sindroma i ishemijskog moždanog udara. Studija je sprovedena u pet gradova u istočnoj Poljskoj. Podaci o mortalitetu od 2016. do 2020. godine dobijeni su od Centralnog zavoda za statistiku. Koncentracije čestica (PM)2,5, PM10 i azot-dioksida (NO 2 ) prikupljene su od Vojvodske inspekcije za zaštitu životne sredine. Glavni izvori ovih zagađivača su drumski saobraćaj i grijalice za domaćinstvo koje koriste ugalj ili drva.
Korišćen je dizajn unakrsne studije slučaja stratifikovanog po vremenu gde su za svakog učesnika istraživači upoređivali nivoe svakog zagađivača na dan u nedelji kada je došlo do smrti (npr. u sredu) sa nivoima zagađivača istog dana u nedelji bez ikakvih smrtnih slučajeva ( npr. sve preostale srede) u okviru istog meseca. Korišćenje poređenja unutar učesnika između dana u istom mesecu eliminisalo je potencijalne zbunjujuće efekte karakteristika učesnika i vremenskih trendova. Slične analize su sprovedene za nivoe zagađenja jedan dan i dva dana pre smrti.
Tokom petogodišnje studije, bilo je ukupno 87.990 smrtnih slučajeva, od kojih je 34.907, 9.688 i 3.776 posledica kardiovaskularnih bolesti, akutnih koronarnih sindroma i ishemijskog moždanog udara, respektivno. Što se tiče smrti od kardiovaskularnih bolesti u celini, porast PM2,5, PM10 i NO 2 od 10 μg/m 3 bio je povezan sa 3%, 3% i 8% povećanim rizikom od umiranja istog dana. Rizici od umiranja od kardiovaskularnih bolesti bili su slični jedan i dva dana nakon zagađenog dana.
Što se tiče smrti od akutnog koronarnog sindroma, porast PM2,5 i PM10 za 10 μg/m 3 bio je povezan sa 3% odnosno 2% povećanim rizikom od umiranja istog dana. U međuvremenu, porast PM2,5, PM10 i NO 2 od 10 μg/m 3 bio je povezan sa 3%, 3% i 4% povećanim rizikom od umiranja od akutnog koronarnog sindroma sledećeg dana. Za ishemijski moždani udar, porast PM2,5 od 10 μg/m 3 bio je povezan sa 3% povećanim rizikom od smrti sledećeg dana.
Dr Svieczkovski je rekao: „Rezultati pokazuju zabrinjavajuće veze između zagađenja vazduha i smrti od kardiovaskularnih bolesti. Kreatori politike treba da razmotre mere za promovisanje čistog vazduha, uključujući subvencije za nadogradnju sistema grejanja u domaćinstvima i zona bez vozila.“
