Nedavna istraživanja sa Univerziteta u Lesteru, Velika Britanija, pokazala su da zagađenje vazduha utiče na zamršenu mrežu mikroba koji su svuda oko nas. Populacije pčela takođe opadaju širom sveta, pa tim iz Lestera istražuje da li su ova dva faktora povezana. Istraživači sada istražuju efekte zagađenja vazduha na mikrobiom pčelinjeg creva, zajednicu korisnih bakterija vitalnih za održavanje zdravlja pčela.
Tim istražuje kako zagađenje vazduha utiče na korisne crevne bakterije i sastav mikrobioma pčela, kao i na njihov uticaj na zdravlje pčela. Dr Hana Sampson, prvi autor studije, objašnjava: „Znamo da je zagađenje ogroman problem na globalnom nivou i znamo da se opadanje pčela povećava u poslednjih nekoliko godina. Možda su povezani, jer su pčele stalno izložene na ove čestice zagađenja u vazduhu.“
Pčela bumbara ima delikatan mikrobiom creva koji je evoluirao zajedno sa vrstama pčela tokom miliona godina. Ravnoteža bakterija u mikrobiomu pčelinjeg creva je od vitalnog značaja za održavanje zdravlja pčela, a svaki poremećaj ovog mikrobioma mogao bi predstavljati rizik ne samo za zdravlje pčela već i za oprašivanje i globalnu bezbednost hrane. Snodgrassella alvi je koristan član mikrobioma pčelinjeg creva; kolonizuje debelo crevo pčela u strukturi koja se zove biofilm. Biofilm je zaštitna matrica koja promoviše kolonizaciju bakterija na površinama (kao što je plak na zubima). S. alvi je posebno važan, jer je jedan od početnih kolonizatora mikrobioma pčelinjeg creva.
Dr Sampson, deo tima predvođen profesorom Morisijem sa Univerziteta u Lesteru, uzgajala je S. alvi u laboratorijskim uslovima i izložila ga zagađenju vazduha crnim ugljenikom. Otkrila je da je izlaganje crnom ugljeniku promenilo ponašanje S. alvi i strukturu i formiranje biofilma bakterije. Ovo je zabrinjavajuće, jer bi svako narušavanje ovoga moglo imati negativne efekte na ukupan sastav i funkciju mikrobioma pčelinjeg creva.
Istraživači su takođe posmatrali efekte zagađenja crnim ugljenikom na žive bumbare. Oni su uzorkovali pčele pre i posle izlaganja i izmerili obilje bakterija u njihovim crevima da bi uočili bilo kakve razlike. Istraživači su otkrili da je došlo do značajne promene u obilju dve korisne bakterije koje su vitalne za zdravlje mikrobioma pčelinjeg creva.
Dok dr Sampson poziva na oprez u zaključku da zagađenje vazduha direktno doprinosi smanjenju populacije pčela iz ove početne studije, ona je jasna u pogledu važnosti razumevanja ove interakcije da bi naučila kako da bolje zaštitimo našu planetu.
„Potrebno je više istraživanja jer zagađenje vazduha ima mnogo veći uticaj nego što mislimo. Zagađenje vazduha utiče na mikrobne zajednice. Promene u ovim važnim zajednicama mogu imati štetne efekte na mnogo različitih ekosistema koji utiču na pčele i takođe direktno utiču na ljude“, napominje ona.
