Pre tri godine, međunarodna studija koju je naručio časopis Lancet navela je 12 promenljivih faktora koji povećavaju rizik od demencije, uključujući tri nova: prekomerni alkohol, povrede glave i zagađenje vazduha.
Pišući u izdanju časopisa za Alchajmerovu bolest od 2. maja 2023., tim istraživača, predvođen naučnicima sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, dalje razrađuje kako je izloženost poslednjem od tih novih faktora – zagađenju vazduha, kao što je automobil izduvnih gasova i emisija iz elektrane—povezan je sa merljivo većim rizikom od razvoja demencije tokom vremena.
Viši autor dr Villiam S. Kremen, profesor psihijatrije i ko-direktor Centra za genetiku ponašanja starenja na Medicinskom fakultetu UC San Diego, i kolege su ispitali osnovne kognitivne procene oko 1.100 muškaraca koji učestvuju u tekućem Vijetnamu Era Tvin Studi of Aging. Prosečna početna starost bila je 56 godina, sa 12 godina praćenja.
Dodatno su razmatrali mere izloženosti određenim materijama (PM2.5) u vazduhu i azot-dioksidu (NO 2 ), koji nastaje kada se sagorevaju fosilna goriva, i procene epizodne memorije, izvršne funkcije, verbalne tečnosti, brzine obrade mozga. i APOE genotip.
APOE je gen koji daje uputstva za stvaranje proteina ključnog za transport holesterola i drugih masti u krvotok. Jedna verzija ili alel APOE nazvan APOE-4 je identifikovan kao gen za jak faktor rizika za Alchajmerovu bolest.
Istraživači su otkrili da su učesnici sa višim nivoima izloženosti PM2.5 i NO 2 u svojim 40-im i 50-im godinama pokazali lošije kognitivno funkcionisanje u verbalnoj tečnosti od 56 do 68 godina. A osobe sa alelom APOE-4 izgledale su još osetljivije, sa izloženi višim nivoima PM2,5 koji pokazuju lošije rezultate za izvršnu funkciju i oni sa većom izloženošću NO 2 pokazuju lošije ishode koji uključuju epizodno pamćenje.
Izvršna funkcija se odnosi na kognitivne veštine višeg nivoa koje se koriste za planiranje, kontrolu i koordinaciju mentalnog ponašanja i dela. Epizodična memorija je sposobnost prisećanja i ponovnog doživljavanja različitih, specifičnih prošlih događaja.
„Izveštaj Lanceta za 2020. zaključio je da bi modifikovanje 12 faktora rizika, koji uključuju druge poput obrazovanja i depresije u srednjim godinama, moglo da smanji učestalost demencije za čak 40%“, rekla je prvi autor dr Kerol E. Franz, profesor psihijatrije i kodirektor Centra za genetiku ponašanja starenja.
„U tom izveštaju zagađenje ambijentalnog vazduha predstavlja veći rizik za Alchajmerovu bolest i srodne demencije od dijabetesa, fizičke aktivnosti, hipertenzije, konzumacije alkohola i gojaznosti. Naši nalazi naglašavaju važnost identifikovanja faktora rizika koji se mogu promeniti što je ranije moguće – i da procesi kojim zagađenje vazduha utiče na rizik za kasniji kognitivni pad počinje ranije nego što su prethodne studije sugerisale.“