Žene koje žive i rade na mestima sa višim nivoom zagađenja vazduha finim česticama imaju veću verovatnoću da obole od raka dojke nego one koje žive i rade u manje zagađenim oblastima. Rezultati prve studije koja uzima u obzir efekte izloženosti i stambenog i radnog mesta zagađenju vazduha na rizik od raka dojke predstavljeni su na ESMO kongresu 2023. u Madridu, Španija.
„Naši podaci su pokazali statistički značajnu povezanost između dugotrajne izloženosti zagađenju vazduha finim česticama, kod kuće i na poslu, i rizika od raka dojke. Ovo je u suprotnosti sa prethodnim istraživanjem koje je posmatralo samo izloženost finim česticama tamo gde su žene živele, i pokazalo je malu izloženost finim česticama. ili nema uticaja na rizik od raka dojke“, rekla je profesorka Beatris Fervers, šef odeljenja za prevenciju raka u Sveobuhvatnom centru za rak Leon Berard, Francuska.
U studiji, izloženost kuće i radnog mesta zagađenju kod 2.419 žena sa rakom dojke upoređena je sa 2.984 žene bez raka dojke u periodu 1990-2011. Rezultati su pokazali da se rizik od raka dojke povećao za 28% kada se izloženost zagađenju vazduha finim česticama (PM 2,5) povećala za 10 µg/m 3 — što je približno ekvivalentno razlici u koncentraciji PM 2,5 čestica koja se tipično vidi u ruralnim i urbanim područjima Evrope. Manji porast rizika od raka dojke takođe je zabeležen kod žena izloženih visokim nivoima zagađenja vazduha većim česticama (PM 10 i azot-dioksid). Fervers i kolege sada planiraju da istraže efekte izloženosti zagađenju tokom putovanja na posao kako bi dobili potpunu sliku efekata na rizik od raka dojke.
Profesor Čarls Svanton sa Instituta Frensis Krik, London, Velika Britanija, čije je istraživanje koje sugeriše kako čestice PM 2,5 mogu izazvati rak pluća kod nepušača predstavljeno na ESMO kongresu 2022, naglasio je važnost novih otkrića sa rakom dojke.
„Ove veoma male čestice mogu prodreti duboko u pluća i dospeti u krvotok odakle se apsorbuju u dojke i druga tkiva. Već postoje dokazi da zagađivači vazduha mogu promeniti arhitekturu dojke. Biće važno testirati da li su zagađivači omogućavaju ćelijama u tkivu dojke sa već postojećim mutacijama da se prošire i pokreću promociju tumora, moguće kroz inflamatorne procese, slično našim zapažanjima kod nepušača sa rakom pluća“, rekao je on.
„Veoma je zabrinjavajuće da male čestice zagađivača u vazduhu i zaista čestice mikroplastike slične veličine ulaze u životnu sredinu kada još ne razumemo njihov potencijal da promovišu rak. Postoji hitna potreba da se uspostave laboratorijske studije za istraživanje efekte ovih malih čestica zagađivača vazduha na latenciju, stepen, agresiju i progresiju tumora dojke“, dodao je on.
„Sada postoje snažni epidemiološki i biološki dokazi za vezu između izloženosti česticama PM 2,5 i raka, a postoje dobri klinički i ekonomski razlozi za smanjenje zagađenja u cilju prevencije raka“, rekao je profesor Žan-Iv Blej, ESMO direktor javne politike .
Nakon predloga Evropske komisije iz oktobra 2022. da se smanji granica za PM 2,5 čestice u vazduhu sa sadašnjih 25 µg/m 3 na 10 µg/m 3 do 2030. godine, ESMO je pozvao na dalje smanjenje granice PM 2,5 do 5 µg/m 3 , u skladu sa smernicama za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije.
„Smanjenje PM 2,5 čestica u vazduhu na nivo koji preporučuje SZO je kritično zbog njihove povezanosti sa različitim tipovima tumora, uključujući rak dojke“, dodao je Blej. „Imamo odgovornost da podstaknemo ovu promenu, ne samo za ljude u Evropi već i širom sveta gde postoje velike varijacije u pejzažu zagađenja. Donju granicu je zaista usvojio Odbor za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane Evropskog parlamenta u junu 2023.
Nedavno, u septembru 2023. godine, Evropski parlament je na plenarnoj sednici usvojio svoj izveštaj o tekućoj reviziji EU direktiva o kvalitetu ambijentalnog vazduha, koji odražava preporuke ESMO-a da se postavi godišnja granična vrednost za fine čestice (PM 2.5) na 5 µg/ m³. Ovim usvajanjem otvaraju se međuinstitucionalni pregovori između kozakonodavac – Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Saveta EU – da se dogovore oko konačnog teksta direktive.
„Podržavajući naše zahteve čvrstim naučnim dokazima, nudimo novu dimenziju javnoj politici u zdravstvu. Posao nije završen, a promena se neće desiti preko noći, ali idemo u pravom smeru“, zaključio je direktor ESMO javne politike.