Uticaj zagađenja vazduha česticama na smrt i invalidnost je u porastu širom sveta, prema novom istraživanju objavljenom danas u časopisu Američkog udruženja za srce.
Prethodna istraživanja su utvrdila povezanost zagađenja česticama (PM) sa smrću i invalidnošću od kardiovaskularnih bolesti (KVB). Međutim, ostaju pitanja o uticaju ove vrste zagađenja širom sveta i kako se ono menjalo tokom vremena, primetili su autori studije.
„Fokusirali smo se na ispitivanje tereta na globalnom nivou jer je zagađenje česticama široko rasprostranjen faktor rizika za životnu sredinu koji utiče na sve populacije širom sveta, a razumevanje njegovog uticaja na kardiovaskularno zdravlje može pomoći u vođenju intervencija javnog zdravlja i odluka o politici“, rekao je Farshad Farzadfar, MD, M.P.H., Dr.sc., viši autor studije i profesor medicine u centru za istraživanje nezaraznih bolesti Instituta za istraživanje endokrinologije i metabolizma na Teheranskom univerzitetu medicinskih nauka u Iranu.
Istraživači su analizirali zagađenje PM kao faktor rizika za smrt i invalidnost koristeći slobodno dostupne podatke iz 204 zemlje prikupljene između 1990. i 2019. i detaljno opisane u studiji Globalnog tereta bolesti (GBD). Izloženost zagađenju PM procenjena je korišćenjem alata iz ažuriranja GBD studije iz 2019. koji je uključivao informacije iz satelitskog i prizemnog praćenja, kompjuterske modele hemikalija u atmosferi i podatke o korišćenju zemljišta.
Među mnogim vrstama srčanih bolesti, trenutna analiza kardiovaskularnih bolesti je ograničena na moždani udar i ishemijsku bolest srca (nedostatak snabdevanja krvlju i kiseonikom u delovima srca, obično zbog nakupljanja plaka u arterijama), jer je 2019. GBD studija o globalnom teretu bolesti koje se pripisuje zagađenju PM samo je ispitala ove dve dijagnoze. Institut za zdravstvene metrike i procenu (IHME), koji daje procene GBD-a, izveštava samo podatke za određeni faktor rizika ako postoji veliki broj dokaza o njegovoj povezanosti sa bolešću, primetio je Farzadfar.
„Do sada je samo povezanost zagađenja PM sa ishemijskom bolešću srca i moždanim udarom pokazana u velikom broju studija“, rekao je Farzadfar. „IHME može uključiti i druge KVB u budućnosti. Štaviše, ishemijska bolest srca i moždani udar doprinose značajnoj većini KVB, a naše procene, uprkos tome što imaju ograničenja, mogu se koristiti kao dobra procena opterećenja PM zagađenja na KVB.“
Istraživači su analizirali promene tokom vremena u godinama života izgubljenim usled prerane smrti (ILLs), godinama života sa invaliditetom (ILDs) i godinama života prilagođenim invalidnosti (DALIs). DALIs je mera koja uzima u obzir i gubitak života i uticaj na kvalitet života da bi se procenio puni uticaj zdravstvenog stanja na populaciju. Opterećenje kardiovaskularnim bolestima procenjeno je i u celini i sa standardizacijom starosti, koja poredi zdravstvene ishode u populaciji širokog raspona starosnih grupa.
Analiza je utvrdila:
1. Ukupan broj prevremenih smrti i godina kardiovaskularne nesposobnosti od kardiovaskularnih bolesti koje se mogu pripisati zagađenju vazduha PM porastao je sa 2,6 miliona u 1990. na 3,5 miliona u 2019. godini, što je povećanje od 31% širom sveta.
2. Povećanje ukupnog broja smrtnih slučajeva bilo je neravnomerno raspoređeno, sa povećanjem od 43% među muškarcima u poređenju sa povećanjem od 28,2% među ženama.
3. Između 1990. i 2019. godine, došlo je do 36,7% smanjenja broja preranih smrtnih slučajeva standardizovanih po starosti zbog zagađenja PM, što znači da, iako je manje ljudi umrlo od kardiovaskularnih bolesti, ljudi žive duže sa invaliditetom.
4. Regioni sa višim socioekonomskim uslovima imali su najmanji broj izgubljenih godina života zbog kardiovaskularnih bolesti koje se pripisuju zagađenju PM, ali i najveći broj godina života sa invaliditetom. Suprotno je bilo u regionima sa nižim socioekonomskim uslovima, sa više izgubljenih života i manje godina sa invaliditetom.
5. Između 1990. i 2019. godine, promene u kardiovaskularnom uticaju PM zagađenja razlikovale su se između muškaraca i žena. U svim merama, povećanje invaliditeta i smrti usled zagađenja vazduha atmosferom PM bio je veći kod muškaraca nego kod žena, dok je pad invaliditeta i smrti od zagađenja vazduha PM u domaćinstvu bio manji kod žena nego muškaraca.
„Smanjenje broja smrtnih slučajeva može se smatrati pozitivnim vestima, jer ukazuje na poboljšanje zdravstvene zaštite, mera kontrole zagađenja vazduha i pristupa lečenju. Međutim, povećanje godina života prilagođenih invalidnosti sugeriše da iako je manje ljudi umiralo od kardiovaskularnih bolesti, više ljudi su živeli sa invaliditetom“, rekao je Farzadfar.
Istraživači su takođe otkrili da su između 1990. i 2019. godine, smrtnost i invalidnost standardizovana od KVB-a koja se pripisuje spoljašnjem zagađenju PM-om porasli za 8,1%, dok su kardiovaskularna smrt i invaliditet standardizovani po starosti pripisani zagađenju PM-om u domaćinstvu, koji se proizvodi čvrstim gorivom za kuvanje, kao npr. ugalj, ćumur, žetveni ostaci, balega i drvo, pali su za 65,4%.
„Razlog za smanjenje tereta zagađenja vazduha u domaćinstvima od čvrstih goriva može biti bolji pristup i upotreba čistijih goriva, kao što su rafinisana biomasa, etanol, tečni naftni gas, solarna i električna energija. Štaviše, strukturne promene, kao što su poboljšane peći za kuvanje i ugrađene peći, nape za dimnjake i bolja ventilacija, mogli bi biti efikasni u smanjenju izloženosti zagađenju čvrstim gorivima. Konačno, treba razmotriti efekte edukativnih intervencija i intervencija u ponašanju“, rekao je Farzadfar. „Obrazac pomeranja sa zagađenja vazduha u domaćinstvima usled čvrstih goriva na spoljno, ambijentalno zagađenje PM ima važne implikacije na javnu politiku.
U naučnoj izjavi za 2020. i izjavi o politici za 2020., Američko udruženje za srce detaljno opisuje najnoviju nauku o izloženosti zagađenju vazduha i pojedinačnim, industrijskim i političkim merama za smanjenje negativnog uticaja lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Smanjenje izloženosti zagađenju vazduha i preokretanje negativnog uticaja lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje kardiovaskularnog sistema, uključujući srčana oboljenja i moždani udar, od suštinskog je značaja za smanjenje zdravstvenih nejednakosti u zajednicama crnaca i latinoamerikanaca, onima koje su istorijski bile marginalizovane i nedovoljno resursa, i zajednicama koje imaju najviše nivoe izloženosti zagađenju vazduha.
Studija ima nekoliko ograničenja. Pošto je procena izloženosti zagađenju česticama u studiji zasnovana na regionalnim procenama, možda neće tačno odražavati individualnu izloženost. Pored toga, rezultati ove analize povezanosti između zagađenja česticama i kardiovaskularnih ishoda možda se ne mogu generalizovati na druga zdravstvena stanja ili druge zagađivače.
