Odrastajući u Aberdinu u Škotskoj, senka katastrofe Pajper Alfa nadvila se nad našom zajednicom. Tragična eksplozija platforme naftne platforme 1988. godine odnela je živote 167 ljudi. Tada sam bio blaženo nesvestan ekoloških posledica te katastrofe. Ali izlivanje 670 tona nafte izazvalo je pustoš u morskom životu i imalo trajan uticaj na morsko okruženje koje volim da istražujem.
Poslednjih decenija došlo je do postepenog pada broja izlivanja nafte i količine nafte ispuštene iz tankera, platformi, bušotina i priobalnih platformi. Dok se incidenti i dalje dešavaju širom sveta – često u manje istraženim regionima od Severnog mora – Velika Britanija od tada, na sreću, nije doživela još jednu katastrofu veličine Pajper Alfe.
Da li to znači da je naftni i gasni sektor Ujedinjenog Kraljevstva počistio svoj čin? Oni bi sigurno voleli da tako mislite. Ali zagađenje okeana nije samo zbog velikih naftnih mrlja koje se šire po površini vode.
Kao novi izveštaj, Sea Slick, iz dobrotvorne organizacije za očuvanje mora Oceana, objašnjava, obim čestih, malih izlivanja još uvek se uveliko potcenjuje, iako su velika izlivanja nafte ređa.
Izveštaj otkriva ono za šta se tvrdi da je pravi obim i uticaj hroničnog zagađenja naftom u Velikoj Britaniji, pokazujući da je Severno more dugi niz godina bilo podvrgnuto stotinama neotkrivenih „hroničnih događaja naftom“. To su mesta gde se nafta često oslobađa u manjim količinama od onih koje su povezane sa velikim izlivanjem. Ovo pitanje proizilazi iz loše regulisanog sektora nafte i gasa i nedostatka transparentnosti u izveštavanju, omogućavajući naftnim i gasnim kompanijama da obeležavaju svoj domaći zadatak.
Trenutno je određena količina zagađenja naftom dozvoljena kao deo rutinskih operacija za razvoj nafte i gasa. Kompanije se mogu prijaviti za dozvole za ispuštanje nafte, koje im omogućavaju da ispuste određenu količinu ili koncentraciju nafte ili hemikalija u okean. Ovaj otpad se naziva „proizvedena voda“. Proizvedena voda je nusproizvod sektora nafte i gasa, koji se vraća na površinu okeana kao otpadna voda tokom proizvodnje nafte i gasa. Proizvedena voda se može tretirati pre puštanja, ali još uvek sadrži fino dispergovano ulje i toksične teške metale, kao što su živa i arsen.
Kompanije za naftu i gas redovno krše svoje zakonske dozvole za proizvodnju vode, tvrdi se u izveštaju Oceana. Ipak, u skladu sa zvaničnim zahtevima vlade za izveštavanje, ova kršenja se ne registruju kao slučajna izlivanja nafte. Zaista, Sea Slick broji ukupno 723 incidenta kršenja dozvola u poslednje tri i po godine — što je ekvivalentno 17 izlivanja nafte ili hemikalija svakog meseca.
Trenutno se ova kršenja dozvola ne računaju kao nesreće. Oni se zapravo ne računaju ni na šta – osim za kršenje dozvole. Ako se ove neobjašnjene povrede dozvole uračunaju u zvanične vladine podatke za slučajna izlivanja nafte, Oceana procenjuje da se obim izlivanja nafte u mora u Ujedinjenom Kraljevstvu povećava za najmanje 43%.
Sektor nafte i gasa želi da uveri javnost da se hronično zagađenje nafte može brzo raspršiti i da predstavlja nizak rizik za morski život ili zdravlje ljudi. Svakako, da su incidenti retki, ovo bi mogao biti ubedljiviji argument. Ali nisu. Vremenom, postepeno oslobađanje toksičnih hemikalija ima negativan uticaj na životnu sredinu. Procenjuje se da se 248 izlivanja usled kršenja dozvola dogodilo u okviru britanske mreže zaštićenih morskih područja između januara 2021. i maja 2024.
Zašto je ovo važno? Zaštićena morska područja su regioni okeana koji su dobili posebne oznake kako bi pomogli u očuvanju morskog života i staništa. Stvoreni su za zaštitu retkih, ugroženih i važnih staništa ili vrsta.
Šokantno je puštanje proizvedene vode u područja koja su izdvojena kao posebno važna za zaštitu. Pokazalo se da zagađivači povezani sa hroničnim uljem imaju niz efekata na morski život. Lista je duga: oštećenje ćelija i ćelijskih membrana, oštećenje DNK (čest uzrok raka), promena ekspresije gena i poremećaj reproduktivnih funkcija. Stalno ispiranje toksičnog ulja i hemijskih nusproizvoda takođe predstavlja rizik po ljudsko zdravlje jer toksične hemikalije ulaze u lanac ishrane kroz uzgojene i divlje ribe.
Istraživanje ističe da su naftne i gasne kompanije samo dva puta kažnjene u poslednjih pet godina. Jedan je koštao samo 7.000 funti.
Zakon o vodi (posebnim merama) nove vlade će primorati kompanije za vodu da očiste reke i okeane u Velikoj Britaniji. Nesaradnja ili pokušaji da se prikriju podaci o izlivanju kanalizacije mogli bi da dovedu šefove do dve godine zatvora. Šefovi vodovodnih preduzeća konačno su pozvani na odgovornost. Da li će vlada Velike Britanije primeniti ista pravila na šefove naftnih i gasnih kompanija koje takođe zagađuju naša mora?
Kako se u izveštaju Sea Slick navodi, postoji ogromna javna podrška da zagađivači budu pozvani na odgovornost. Pravilnim regulisanjem i kažnjavanjem naftnih kompanija za hronično zagađujuća mora u Ujedinjenom Kraljevstvu, vlada bi mogla da donese i učini trajnom svoju obavezu da ukine nove dozvole za naftu i gas. Vreme je da preduzmemo akciju.